Музика 20. века

Овај уметник рођен 1936. године, убраја се у ред британских експерименталних композитора који је заједно са Хауардом Скемптоном и Мајклом Парсонсом основао ансамбл намењен извођењу савремене авангардне музике. Студирао је клавир, виолончело и композицију на Краљевској музичкој академији у Лондону. Године 1957, учествовао је у британском премијерном извођењу Булезове композиције Чекић без господара, а затим се усавршавао у Келнском студију за електронску музику где је од 1958. до 1960. године био асистент Карлхајнца Штокхаузена. Током боравка у Келну упознао је рад Џона Кејџа и Дејвида Тјудора што га је инспирисало да напусти постшенберговску серијалну технику компоновања и настави истраживање на пољу алеаторичке музике. Кардју је један од најзаслужнијих уметника за упознавање британске публике са радом америчких експерименталних композитора попут Ле Монт Јанга, Кристијана Волфа, Мортона Фелдмана током шесздесетих година, чиме је остварио и велики утицај на развој музике у овој земљи. Године 1966, придружио се џез импровизационој групи као пијаниста и виолончелиста, а након што се интензивније политички ангажовао у лево оријентисаним организацијама, напустио је авагардни израз и  наставио да ствара пост-романтичарском тоналном стилу.

Кардју каже „Престао сам да компонујем музику у аванградом идиому из неколико разлога. Пре свега због ексклузивности авангарде, њене фрагментаризације, неразумевања стварне ситуације у свету, индивидуализма и њеног класног карактера."

Телман варијације написане су 1974. године на тридесетогодишњицу смрти Ернста Телмана - секретара немачке комунистичке партије од 1927. године. Наиме по доласку нациста на власт он је ухапшен и затворен, а 1944. године и погубљен у концентрационом логору Бухенвалд.

Уредница Ксенија Стевановић.