Филозофија у делу Иве Андрића – говори Уна Поповић

Проблем односа уметника и уметничког дела несумњиво је један од класичних естетичких проблема, те се Уна Поповић фокусира на начин на који је Иво Андрић експлицирао и промишљао овај однос. У многим својим текстовима Андрић сведочи о разумевању начина на који уметничко дело настаје и живи, као и начина како уметник треба да поступа да би сачинио уметничко дело. При томе, појмом Андрићеве естетике ауторка означава тумачење самог уметничког дела, његовог карактера и смисла, те функцију уметности у контексту живота појединца (уметника) и с обзиром на људско постојање уопште, док је појам Андрићеве поетике усмерен на перспективу самог стваралаштва, односно на разумевање исправног односа уметника према делу.

Уз уважавање савремених естетичких увида о традиционалном односу филозофије и уметности, према којима филозоф, приступајући уметности, мора да води рачуна о томе да сопственим појмовним решењима и мисаоним матрицама не исквари сведочанства која уметност сама собом нуди, Уна Поповић спроводи истраживање Андрићевих више теоријских текстова, а мање књижевних дела, која такође сведоче о његовом разумевању уметника и дела. У том смислу, центрaлни појмови овог истраживања биће упрaво Андрићеви појмови, са циљем да се на основу њих изведу ваљане естетичке последице и тумачења. Коначно, Андрићево разумевање односа уметника и дела биће осветљено и на примеру његовог тумачења двојице аутора - Петра Кочића и Вука Стефановића Караџића, при чему Кочић представља поетички антипод Андрића, док Караџић предстaвља његов хваљени узор

Уредница циклуса Тања Мијовић.