Александар Милосављевић: Позоришне актуелности

Премда текст Стратегије развоја културе Републике Србије 2017-2027. године „скенира" стање у домаћем театру прецизно и у многим елементима тачно, ипак је с обзиром на значај овог документа неопходно указати на места која би се могла показати проблематичним. Чини се да Стратегија у неким својим елементима који се тичу дијагностиковања актуелног стања, провоцира бојазан да њени аутори, чак и када констатују извесне проблеме, немају потпуни увид у њихову величину, рецимо у стање огромне већине зграда у позориштима Србије, нарочито такозване уже Србије, у проблеме са инфраструктуром, при чему се најпре мисли на јадно стање техничко-технолошких ресурса.

Други велики проблем је на плану кадровске политике, прво је спроведен процес смањења броја запослених у театру, а потом је ступио Закон о забрани запошљавања у јавном сектору, због чега већ данас имамо ансамбле са мање од десет глумаца, што доводи у питање реализацију било каквог смисленог репертоара. На пример, у овом документу се износе констатације о стању у сфери уметничке игре, па се вели да је неопходно унапредити систем образовања, повећати број стручних - балетских школа, при чему аутори нису имали у виду да ни постојећи број дипломаца наших средњих балетских школа не може да се запосли у позориштима која у свом саставу имају и балетске ансамбле. Исто важи и за проблем који настаје на релацији позоришних факултета и академије, с једне, те позоришта, с друге стране: школа је, наиме, све више, а простора за рад младих уметника све мање.

Стратегија, међутим, исправно формулише неке од важних и далекосежно корисних циљева и мера будуће културне политике. Драгоцена је, рецимо, одлука о изради Закона о позоришту и (поновном) одређивању установа и манифестација од националног значаја, а важна је и најава успостављања одговарајућег (јавно видљивог) система валоризовања резултата ових институција и манифестација, што ће, како је у Стратегији наведено, довести и до другачије финасијске подршке успешнима, пише Александар Милосављевић.

Уредница циклуса Тања Мијовић.