Нада Благојeвић: За једну антропологију сна

Антрополог и етнолог Бојан Јовановић у својој новој књизи Онирички код као тему поставља „творевине културе", то јест однос извесне културе према сну, миту, религиозном обреду, књижевности, односно песништву, као духовним активностима. Схватајући дух као материјалност извесне културе, аутор сваку од поменутих форми одређује као носиоца привидне вишезначности садржаја, препуне често неразумљивих или заборављених симбола. Као и у својој претходној књизи Антологија снова, Јовановић се упушта у дијалоге са многим истраживачима сна и праксама везанима за њега, долазећи до значајних увида међу којима Нада Благојевић истиче: „тезу значајну по својим могућим културолошким последицама, а која гласи да је сан индивидуални мит који, током времена, а не унапред, уобличава судбину појединца. Сан је пратилац живота, будући да је његов феномен. Чешће је претходник јаве, односно њене реалности, него њен пасивни пратилац. Традиција нам именује многобројне богове који се уплићу у снове, али када ступе на тло сна они причају индивидуалну причу, сневачеву, заједно са контекстом, конкретним постојањем, у који је уроњен. Друга теза јесте да снови указују на менталне обрасце стварања, кодове, који се шире и другим сферама културе. Могли би да говоримо о ментализацији афективитета уз помоћ којег из сна израњамо у биће реалности... Оно што можемо издвојити, као ауторов став, јесте да пролазност и хаотичност садржаја снова не треба да нам прикрију да је сан непоновљив, јединствен. Ту јединственост можемо препознавати кроз серије истоветних мотива, у различитим сновима. Визуелне представе са сличним идеационим садржајима уланчавају се у наративе врло специфичних сценарија. Говорећи језиком слике, снене представе имају способност, попут речи, да се комбинују, трансформишу, трансмутирају и прате само њима знане мисли, а не одолева им ни ум научника, ни песника, ни обичног човека".

Уредница циклуса Тања Мијовић.