Стваралаштво Андреаса Ромберга

Гудачки квартет у ха-молу, са менуетом на месту другог става, први у опусу 30 Андреаса Ромберга, публикован је у Хамбургу око 1811. године. Ромберг је почетак 19. века провео у овом богатом лучком граду на северу Немачке, све више се афирмишући као композитор у жанровима озбиљне музике, а запостављајући каријеру виолинисте-виртуоза. Међутим, финансијска криза која је погодила Хамбург у последњим годинама Наполеонових ратова, када је овај град био у рукама Француске и одолевао опсади од стране Прусије, Русије и њених савезника, нагнала је Ромберга да потражи сигурно намештење и стални извор прихода. Године 1815. прихватио је место дворског капелмајстора у Готи, у централној Немачкој, наследивши Луја Шпора, али се убрзо разболео и шест година доцније преминуо у сиромаштву.

Најчувеније Ромбергово дело свакако је његова Песма звона, световни ораторијум из 1809. године. Дело је писано на текст истоимене баладе Фридриха Шилера из 1800. године, у којој песник упоредо прати процес изливања звона и значајне догађаје у животу човека и заједнице који се традиционално обележавају звуком звона, попут рођења и крштења, венчања, смрти, али и жетве и пожара. Критичари су ову неуобичајено опсежну Шилерову баладу, која одише релативно конзервативним погледом на свет, оценили и као својеврсно ограђивање од револуционарних идеала који су руководили његово рано песничко и драматуршко стваралаштво. У својој ораторијумској партитури Ромберг употребљава ефектно тонско сликање како би дочарао Шилерове слике изливања звона и њиховог звука, те користи циклични мотив како би јасно пратио паралелно одвијање песничких тема, а посебно плени његов модерни прокомпоновани приступ вокално-инструменталној форми. Дело се показало врло популарним како у Хамбургу, где је изведено преко десет пута за време композиторовог живота, тако и у осталим немачким државама током читавог 19. века.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић