Музика 20. века

Александар Черепњин рођен је 1899. године у Санкт Петербургу, у породици признатог композитора и диригента Николаја Черепњина. И поред тога у детињству није добио системске подуке о музици, већ је учио узгредно, као и уз контакте са Љадовим, Кјуијем, Римским-Корсаковим и Прокофјевим који су долазили у кућне посете његовом оцу. Као четрнаестогодишњак већ је имао иза себе вредан клавирски опус, у којем се налазе и трагови битоналности, дисонанце и неправилних ритмова. Са породицом се после револуције преселио у Тбилиси, где је сусрет са грузијском музиком био инспиративан спрам даљег развоја храмонског језика који ће примењивати у својим каснијим делима. Александар Черепњин се потом преселио у Париз где ће и умрети 1977. године.

Своја прва већа дела Черепњин је компоновао у Паризу, развијајући лични стил у којем је комбиновао проширену тоналност, са јасним контрапунктским линијама, уз одјеке експресионизма, нетрадиционалних ритмова и коришћење неуобичајених модалних комбинација. Путовање у Кину и Јапан инспирисало је његово интересовање за пентатонске лествице, о којима је направио и педагошки трактат Техничка студија о пентатонској скали 1936. године. Две године касније Черепњин се оженио са Ли Хсијен Минг, пијанисткињом из Кине, чиме ће његово интересовање за кинеску музику постати још продубљеније. После рата прихвата позив Универзитета Де Пол из Чикага и постаје професор композиције. У овом периоду долази до синтезе његових стилских интересовања у зрели стил. Године 1958. постао је држављанин Сједињених Америчких Држава. На позив совјетских власти 1967. године је посетио домовину, вративши се на места за која је био везан у свом детињству.

Уредница Ксенија Стевановић