Александaр Милосављевић: Позоришне актуелности

Драму Царство мрака Толстој је написао 1886. године инпирисан новинском вешћу о човеку који се на свадби своје ћерке неочекивано исповедио за сва непочинства. Дело које је настало испровоцирало је веома негативан став Московске Патријаршије и конзервативне руске јавности, тако да је на сценско упризорење чекало до 1902. године, при чему је Толстој морао да начини низ корекција и уступака у односу на прву верзију свог текста.

Радња комада је смештена у руску провинцију, још увек неоптерећену злом које полако нагриза цивилизацију, а посебно градове огрезеле у свакојаким пороцима. Најнепосреднији покретачи зла у Царству мрака су жене; оне инспиришу, сугестијама наводе, па чак и присиљавају мушкарце да чине рђава дела. Но, Толстојева мизогинија, за коју је и мимо ове драме пречесто бивао оптуживан, неће постати део теме представе коју је Игор Вук Торбица режирао у београдском Народном позоришту. Проналазећи упориште у самом Толстојевом драмском предлошку, редитељ ће заједно са адаптаторком Тијаном Грумић и драматуршкињом Молином Удовички успоставити фини баланс између два подједнако моћна и делотворна принципа зла - женског и мушког, представљајући их као компатибилне силе које се међусобно допуњавају и једна без друге не би могле да функционишу. Сиромаштво и материјална беда овде су само привидни покретачи зла, а као много јачи и пресуднији приказани су слепа љубав и сексуална страст, вечито човеково незадовољство оним чиме располаже и себичлук. Отуда јасно разазнајемо да жена као демијург зла не би могла да оствари своје циљеве без слабог, похотног и неморалног мушкарца. Зло, дакле, има два јанусовска лица - мушко и женско, а тек заједно она чине целовито људско биће, вазда спремно да чини најстрашније ствари - да изда ближњег, упусти се у брачну прељубу, лаже, вара, а на концу и да убије, коментарише Александар Милопсављевић.

Уредница циклуса Тања Мијовић.