Стваралаштво Андреаса Ромберга

Андреас Ромберг рођен је 27. априла 1767. године у Вехти, у минстерској музичкој породици, а вештине компоновања и свирања учио је од свог оца, такође виолинисте. Већ у раној младости, Андреас Ромберг наступао је са оцем, али и са својим рођаком и вршњаком, виолончелистом Бернхардом Ромбергом, са којим је имао турнеје у Немачкој и Француској. Након дуже турнеје по Италији, Ромберг је 1796. године дошао у Беч, где је имао прилику да сарађује са водећим композиторима аустријске престонице, Јозефом Хајдном и Лудвигом ван Бетовеном. У Ромберговом опусу значајно место заузима жанр гудачког квартета, који је у овом периоду био један од камена темељаца озбиљне, „учене" музике, те поље на коме се потврђивала вештина заната једног композитора. Андреас Ромберг аутор је чак двадесет и пет остварења у овом жанру, а прву колекцију компоновао је у периоду од 1794. до 1796. године и објавио 1799. Овај пажљиво припремљен опус наишао је на похвале и публике и стручне јавности, о чему сведочи и приказ у лајпцишким Allgemeine musikalische Zeitung, у коме је Ромбергов допринос оцењен као не мањег квалитета од Хајдновог и Моцартовог.

Тридесет и пет година старији од Ромберга, Јозеф Хајдн био је један од пионира модерне симфоније и гудачког квартета. Захваљујући својој богатој и дугој каријери, Хајдн представља фигуру која премошћује време аристократских меценстава и нове културе озбиљне музике која се заснивала на суду јавности, односно на јавним концертима, публикацијама и музичкој критици. Исте 1799. године када је Ромберг објавио свој први опус гудачких квартета, Јозеф Хајдн је публиковао последњу заокружену збирку у овом жанру. Реч је о опусу 76, односно о такозваним „Ердеди квартетима", посвећеним истоименом мађарском грофу, који представљају један од Хајднових најамбициознијих остварења камерне музике. У овим квартетима Хајдн на нови начин афирмише принцип мотивског рада, користећи га као оруђе у грађењу равноправног третмана све четири деонице гудачких инструмената.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић