Музика XX века

Курт Вајл је био немачки композитор и амерички држављанин, што на прави начин сумира његову животну путању. Најпознатији као сарадник Бертолта Брехта, Вајл је био један од изузетних композитора прве половине XX века, који су своју зрелост досегли у годинама после завршетка Првог светског рата. Био је, уз Брехта, кључна фигура у развоју музичког театра. Ову каријеру је наставио и после пресељања у Америку, на бродвејским даскама, где је своје искуство немачког авангардног позоришта преточио у питкији вокабулар америчког мјузикла.

Вајл је иначе у Сједињене Америчке Државе емигрирао због свог јеврејског порекла и све веће политичке и расне опресије по доласку нациста на власт. Примарна музичка знања добио је од оца који је био кантор и композитор религиозне музике, али и редовни посетилац опере. Вајл је почео да показује интересовање за музику у адолесцентским годинама, када је започео сарадњу са Албертом Бингом, помоћним диригентом Дворског позоришта у Десау. Године 1918. на Бингову сугестију, Вајл се уписао на Берлинску музичку академију где је студирао композицију код Хумпердинка. Ипак, атмосфера на академији му је била конзервативна и неинспиративна, те је следеће године почео да похађа приватне часове код Арнолда Шенберга у Бечу. Финансијска ситуација га је натерала да се врати назад у родни Десау, где је помагао Бингу и Кнапертсбушу, а потом се запослио код мале позоришне трупе у граду Лиденшајду. Када је чуо да Феручо Бузони почиње да држи часове композиције на берлинској Академији уметности, усудио се да се пријави и био је примљен као најмлађи студент. Бузони је имао посебно поштовање према Вајловом музичком дару. Исправио је неке његове техничке недостатке и каријера младог аутора, који је тада тек напунио 22 године, је започела. После завршетка трогодишњег курса, Бузони је препоручио Вајла познатом издавачу Универзал из Беча који ће публиковати његова дела у наредних десет година. После 1924. године, односно после премијере опере Протагонист коју је Вајл остварио заједно са експресионистичким драматичарем Георгом Кајзером, за младог аутора се отвара нови свет успеха на пољу музичког позоришта. Повезује се са Бертолтом Берхтом, са којим остварује једно од својих најзначајнијих дела - Успон и пад града Махагонија. Иако сарадња са Брехтом није била дуга, била је једна од најдалекосежнијих у историји XX века. Године 1928. они су у Берлину представили своју Оперу за три гроша, у којој је улогу Џени певала будућа Вајлова супруга и сарадница Лоте Лења. Сарадња са Брехтом је око 1930. године прекинута и на кратко је обновљена 1933. године са делом Седам смртних грехова које није имало већег успеха. После погоршања ситуације у Немачкој, у којој је био прогоњен и због јеврејског порекла и због левичарског опредељења, и после неуспешног покушаја да се успостави у Француској, Вајл је заједно са супругом отишао у Њујорк. Тамо је пре свега сарађивао са Груп Театром, а касније и са другим левичарским позориштима и Оф Бродвеј продукцијама, заједно са Ленгстоном Хјузом, Огденом Нешом, Максвелом Аднерсоном и другима. Његов први велики хит биће песма September Song из комада Knickerbrocjer Holiday. Успеси су се низали и почетком четрдесетих, али је после Другог светског рата имао мање успеха на Бродвеју, иако је наставио да ради и ствара до смрти 1950. године.

Уредница Ксенија Стевановић