Александaр Милосављевић: Позоришне актуелности

С обзиром на стање позоришне критике не само код нас већ и у региону, Удружење позоришних критичара и театролога Србије предузело је неколико акција - организовало је радионице позоришне критике у намери да употпуни едукацију будућих критичара, повезивало је овдашње фестивале (Стеријино позорје, БИТЕФ, фестивале професионалних позоришта Србије и Војводине, Југословенски позоришни фестивал у Ужицу и друге) са својим члановима, стварајући простор за озбиљан ангажман чланова, али и адекватан медијски пласман критичарских садржаја, но несумњиво најделотворнији резултати су постигнути „Критичарским караваном". С обзиром на то да такозвана „велика" позоришта, она у Београду и Новом Саду, традиционално и по аутоматизму (али и инерцији) привлаче највећу пажњу јавности, Удружење је овај свој пројекат усмерило на театре у унутрашњости Србије, желећи да интересовање медија прошири и на оне средине којима то интересовање (каткад драматично) недостаје, али и да јавности укаже на често пожртвовани, а недовољно вредновани рад театара који су у сваком погледи маргинализовани, пише Александaр Милосављевић.

Веома важну улогу у функционисању „Критичарског каравана" имало је републичко Министарство културе и информисања које од самог почетка финансијски (преко редовних конкурса) подржава овај пројекат. Идеја о покретању „Каравана" постoји одавно, но реализована је непосредним ангажовањем Ивана Меденице, председника Удружења позоришних критичара и театролога Србије, које делује као секција Међународне асоцијације критичара. Искуства стечена током минуле четири године, колико „Караван" крстари Републиком Србијом, указују на то да је овај пројекат несумњиво омогућио бољу видљивост уметничких домета позоришта из мањих средина, али је и доринео развоју еснафског духа међу критичарима, као и бољој видљивости критичарске професије.

Уредница циклуса Тања Мијовић.