Разум и осећајност – Музика Кристијана Вестерхофа

Пратићете Концерт за кларинет и оркестар у Бе дуру опус 5 Кристијана Вестерхофа у интерпретацији Себастијана Манца и Симфонијског оркестра из Оснабрика под управом Хермана Бојмера.

Немачки виолиниста и композитор Кристијан Вестерхоф један је од бројних талентованих музичара из епохе класицизма, чија каријера је била везана за провинцијске градове и дворове, али чије су радове савременици реалативно добро познавали. Рођен 1763. године у Оснабрику, у породици музичара, каријеру је започео као инструменталиста и композитор на двору у Штајнфурту, у данашњој немачкој савезној покрајини Северна Рајна - Вестфалија. Почетком последње деценије 18. века, Вестерхоф је провео неколико година на турнеји, наступајући по северу Немачке и у Холандији, а остало је забележено да је имао успешан наступ у Хагу 1793. године. Пре него што је прихватио позицију Концертмајстора на маленом двору династије Шаумбург-Липе у Бикебургу, наступао је и у родном Оснабрику, а оновремена критика је истакла да је у питању „цењен композитор вокалне и инструменталне музике, Концертмајстор и одличан виолиниста и виолиста".

Вестерхофов опус чине пре свега инструментална дела, и то углавном концертантног жанра, која је писао за инструменте које је и сам свирао - виолину и виолу. Ипак, неколико дела је посветио и инструменталистима из оркестра у Бикебургу - виолончелисти Ракерману, кларинетисти Вањију и флаутисти Векезеку, који су сви допринели угледу који је овај провинцијски двор уживао у музичким круговима. Међу Вестерхововим делима требало би још издвојити Концертантну симфонију за кларинет и фагот, једно од првих дела овог жанра компоновано у Немачкој, али и необичну „Музику у част вакцинације против великих богиња" из 1801. године.

Сама музика Кристијана Вестерхофа је изненађујуће префињена, лирична и елегантна, и поседује сличност са музичким писмом Јозефа Хајдна. Концерт за кларинет оркестар у Бе дуру опус 5 из 1798. године који ћете слушати у вечерашњој емисији има необичан почетак, јер солиста, заједно са оркестром, наступа већ од првог такта, доносећи тему. Други став је изразито лирски, док трећи чини низ варијација на веома допадљиву тему, са мелодиком карактеристичном за епоху класицизма.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом