Мајстори барока

Композитор и педагог Самуел Каприкорнус рођен је 1628. године, у јеку Тридесетогодишњег рата, због којег је његова породица морала да се склони у Мађарску како би избегли верски прогон. Као младић, учио је теологију, језике и филозофију у различитим местима, укључујући и Шлезију. Једно време је боравио на царском двору у Бечу 1649. године, где се упознао са музиком италијанских мајстора, Ђованија Валентинија и Антонија Берталија. О његовом музичком образовању нема сачуваних података, осим да се веома кратко образовао у Ројтлингену и да је потом радио као приватни учитељ у Братислави. Шездесетих година постављен на место музичког директора у тамошњој цркви а истовремено је радио и у гимназији, да би коначно 1657. године добио место капелмајстора на витембершком двору у Штутгарту, где ће остати до своје смрти, 1665. године. Његов мандат у Штутгарту обележили су жестоки сукоби са Филипом Фридрихом Бедекером, оргуљашем колегијалне цркве. Наиме, Бедекер, који је очекивао да ће бити постављен на место капелмајстора, јавно је критиковао Каприкорнусов рад и композиције и окренуо дворске музичаре против њега, што је нарушило здравље овог композитора, те је и умро неколико година касније.

Самуел Каприкорнус одиграо је значајну улогу у развоју немачке духовне музике у периоду између Хајнриха Шица и Јохана Себастијана Баха. Био је веома амбициозан и плодан композитор, а један је од ретких немачких аутора свог доба чија су дела била широко распрострањена и заступљена, како у оригиналним рукописима, тако и штампаним издањима. У историјским пописима је забележено четири стотине композиција овог аутора, међутим, већина их је данас изгубљена. То се пре свега односи на његова световна дела, укључујући камерну музику, балете и опере. С друге стране, његова духовна музика је била изузетно популарна, и извођена је и почетком 18. века, а обухвата велика концертанта дела и мање концерте за глас и инструменталну пратњу или пратњу континуа. У овим делима Каприкорнус је комбиновао одлике италијанског концертантног стила и немачког мотета, дајући предност латинским црквеним текстовима.

Аутор емисије Јелена Дамјановић