Популизам: узроци и последице – Г. Башић, З. Лутовац

Горан Башић полази од става да су за стабилност мултикултуралних друштава неопходни специфични облици управљања прилагођени природи сопствене мултиетничности. У савременим демократским друштвима, али и током њихове историје, прибегава се корекцијама класичног схватања демократије како би се успоставила контрола еруптивне снаге етницитета која се најчешће истиче као главно обележје мултикултуралног друштва. Најчешћи облици демократског управљања су: консоцијација, федерализам, децентрализација, различити облици аутономије и самоуправе, афирмативне мере, а у грађански устројеним друштвима истиче се и интелектуализам као посебна стратегија уређивања друштвених односа. Популизам, по правилу, нарушава идеал доброг управљања у мултикултуралним друштвима, јер се њиме заговара учешће грађана у политичком животу путем института директне демократије, којој недостаје суптилност за усаглашавање специфичних интереса који произилазе из етнокултурних идентитета грађана. У таквим ситуацијама популизам лако постаје реакционаран зато што подршку политичким циљевима настоји да обезбеди разграђујући лимесе међу етничким, верским, културним групама и супротстављајући их једне другима.

Зоран Лутовац ће својим излагањем представити рад „Опасни (нежељени) друг" и популизам у Србији који је написао у коауторству са Ксенијом Марковић. Аутори су дошли до запажања да је однос према другоме (out-groups, „опасни други", „нежељени дуги") веома важан сегмент популизма, било да је у питању леви или десни популизам, радикални или мејнстрим популизам, популизам као доминантна или маргинална појава. На примеру Србије, показује се како је однос према „опасним другим" део популистичке праксе и популизма као слабо утемељене идеологије, на једној страни, а на другој, испитује се каква је повратна реакција народа (грађана) на „опасне друге". Структуру рада чини утврђивање теоријских оквира, класификовање основних обележја популизма и „опaсних других" у Србији, разматрање политичке праксе и корекција популизма и дефеката демократије у њој, те односа народа (грађана) према „опасним другима", а све то кроз призму емпиријског истраживања.

Уредница циклуса Тања Мијовић.