Мајстори барока

О животу овог француског композитора и флаутисте нема довољно сачуваних података. Претпоставља се да је рођен око 1675. године, с обзиром на то да је прву композицију објавио око 1694. Прва референца о њему као музичару датира с краја 17. века, када је сликар Андре Буј представио девет портрета, међу којима се налазила и слика овог композитора. Као флаутиста је 1700. године наступао за грофа од Ајана, а исте године објавио је и оперу-балет Тријумф уметности, на чијој насловној страни опере стоји и податак да је наступао и у оркестру Краљевске академије за музику. Године 1702. Мишел да ла Бар је објавио прву збирку соло свита за флауту и басо континуо, а била је то уједно и прва штампана збирка солистичких композиција за овај инструмент. Временом је стекао репутацију једног од најцењенијих флаутиста свог времена и постао је познат због изражајног начина интерпретације.

Године 1710. Де ла Бар је објавио другу збирку композиција за флауту, а у међувремену је објавио и три збирке трија, велики број песама и две свите за флауту без пратње, жанр који је он први успоставио у Француској и који је наставио да негује до краја каријере. Његово последње инструментално дело објављено је 1725. године, а након 1741. се више не појављују подаци о његовим активностима, па се претпоставља да је умро средином четрдесетих година 18. века.

Мишел де ла Бар је прву збирку композиција за флауту соло објавио у намери да усаврши технику свирања на овом инструменту, по узору на Марена Мареа, који то исто учинио са виолом да гамбом. Свите из ове збирке написане су углавном у осам или девет ставова и све почињу са прелудијумом и алемандом. Међутим, соло свите у збиркама из 1710. и 1722. године садрже само четири става, а ова редукција представљала је одговор на стил италијанске сонате која је била распрострањена у Француској током прве деценије 18. века.

Својом музиком, Мишел де ла Бар је омогућио да флаута постане један од најпопуларнијих инструмената тог времена. Такође, успоставио је стил који ће бити присутан у музици француских барокних мајстора све до средине двадесетих година 18. века. Премда су његове композиције често описивали као веома једноставне, његова дела пре свега карактерише иновативност, маштовитост и осећајност.

Аутор емисије Јелена Дамјановић