Музика XX века

Овај композитор је био аутодидакт, а велики део свог раног музичког искуства стекао је на улицама Рио де Жанеира где је свирао гитару. Касније је свирао виолончело по хотелима и у биоскопима, где је упознао неке од познатих личности популарне бразилске музике на прелазу векова, као што су Ернесто Назарет, Едуардо дас Невес и Аналсето де Медериос. Такође, Вила-Лобос је путовао, сакупљао и истраживао музику коју је чуо око себе, те је све утицаје спојио у особени стил који је у самом Бразилу кореспондирао са модернистичким тенденцијама у уметности. Посебан утицај имао је и композиторов боравак у Европи 1923. године, када је живео у Паризу и упознао се са водећим музичким фигурама свог доба. Његове композиције су биле јако добро примљене и охрабриле га у његовим иноваторским стремљењима.

Циклус Шорос, који је Вила-Лобос започео 1920. и на њему радио до 1929.године, сам композитор је описао као бразилиофонију - покушај да се од уличног жанра шороа направи пан-бразилска синтеза фолклорних елемената, како оних староседелачких култура, тако и афробразилских, и других етничких елемената. Еклектички проседе који је Вила-Лобос поставио у циклусу Шорос остаће карактеристика бразилске музике до данас, у њеним различитим менама и видовима, у том неспутаном споју између популарног и уметничког стваралаштва.

Најобиминија композиција из овог циклуса - Шорос број 12 - започета је 1925. године, а уз ревизије довршена 1945. године када је и премијерно изведена на унивезитету Харвард. Вила-Лобос је казао да је дело написано за, и „у дивљенју према" Сержу Кусевицком, чије је париске концерте походио у двадесетим годинама. У овом делу је такође присутан снажан утицај поступака Стравинског, пре свега оних примењених у „Посвећењу пролећа", као и рада са мотивиским материјалом преузетим из традиционалне музике. У последњем одсеку налазе се и цитати два плеса - ескинада и чаранге из бразилске државе Еспирито Санто.

Уредница емисије: Ксенија Стевановић