Музика протестантске цркве у 18. веку

Берлински композитор Карл Хајнрих Граун представља кључну личност у популаризацији жанра пасијског ораторијума, који за разлику од богослужбене пасије није садржао наративни текст јеванђеља, већ је искључиво био саткан од савременог поетског текста, и који је био извођен како у лутеранским богомољама, тако и изван њих. У Грауновом опусу најзначајније место заузима ораторијум Исусова смрт из 1755. који представља зрели пример овог жанра и чија је популарност била неочекивано велика и у наредном столећу. Међутим, Граун је поред тога потписао још две ране пасије настале око 1730. године, које представљају својеврсну прелазну форму између два облика овог жанра. Монументална Велика пасија, која се састоји од чак шездесет и шест музичких нумера, премијерно је изведена у Волфенбителу, док је Граун био ангажован као музичар на војводском двору и опери у оближњем Браунсвику. Велика пасија, која по првом стиху уводног корала носи и наслов „Дођите и погледајте", не прати доследно текст једног од јеванђеља, што је било правило за литургијску пасију, али и даље садржи релативно опсежне наративне речитативе и ариоза у којима се слободно користе новозаветни пасуси.

Опус Јохана Хајнриха Ролеа, који је радио као капелмајстор у Магдебургу, показује да је и старозаветни ораторијум имао популарност у лутеранској цркви. Иако се ослањају на италијански модел ораторијума, Ролеова остварења одликује снажнији драматски ток и наглашена испреплетаност речитатива, акомпањата и арија, те се неретко називају и музичким духовним драмама. Најпознатије Ролеово дело је ораторијум Абелова смрт (из 1771. године), које је изведено преко двадесет пута у Магдебургу, а поред тога било је постављено у Берлину, Гдањску, Калињинграду, Цириху и Лајпцигу. Либрето за Ролеов ораторијум приредио је Јохан Самуел Пацке, служећи се популарним истоименим епом у прози Саломона Геснера из 1758.

Аутор Срђан Атанасовски