Миланко Говедарица: Контрапродуктивност неограниченог хуманизма

Своје излагање Миланко Говедарица започиње добро познатом изреком да и пут у пакaо може бити поплочан добрим намерама и заоштрава ову тврдњу, тако што показује како неограничене и претеране хуманистичке аспирације по правилу изазивају супротне ефекте, то јест штетно делују на људско биће. Преиспитујући хуманизам, аутор заступа тезу да је максималистички или неограничени хуманизам - као човеково необуздано величање самога себе и прецењивање властитих моћи и вредности - онтолошки неоправдан, зато што људска бића по својој суштини нису способна да буду творци и господари света, па чак ни газде у сопственим кућама. Један од аргумената у прилог овој тези је и то што се разобручени хуманизам налази у основи неостваривог и еколошки штетног пројекта потпуног техничког покоравања света. Такође, оваквом типу хуманизма својствена је идеолошка функција политичке хомогенизације већине припадника конкретног друштва или међународне заједнице у целини, а све у циљу остваривања интереса владајуће мањине.

У овом излагању Миланко Говедарица настоји да пружи одређени допринос не антихуманизму, него редефинисању хуманизма, одбацивању његових екстремних облика и промовисању позиције ограниченог хуманизма, који подразумева вредносну оријентацију ка превазилажењу људске надмености, проналажење мере у амбицијама и мирење са властитим границама, те однос према свету не као према нечему што треба савладати и над чиме треба господарити, већ као према нечему што нас превазилази, што треба чувати и чему треба служити.

Следећег петка, 13. октобра, наставићемо емитовање звучних записа са овог научног скупа.

Циклус уређују Тања Мијовић и Предраг Шарчевић.