Музика протестантске цркве у 18. веку

Уобичајено је да се за почетак реформације сматра објављивање теолошког памфлета Деведесет пет теза, који је Мартин Лутер послао надбискупу Мајнца и Магдебурга, те закуцао на вратима цркве у Виртембергу 31. октобра 1517. године, а у којем је оспорио праксу католичке цркве да продаје опрост грехова. Заснивајући у наредним деценијама основе лутеранске протестантске цркве, Мартин Лутер је генерисао и огромне промене у литургијској музици. Пракса извођења светих текстова на латинском језику је прекинута, те је Лутер превео низ богослужбених текстова на немачки, адаптирајући за њих мелодије грегоријанског корала, а у неким случајевима и сам компонујући музику.

У току 18. века музика протестантске цркве је, заједно са музиком других цркава, трпела утицај италијанске опере и галантног стила, али је и била средиште специфичног музичког израза, Empfindsamer стила, који је растао у садејству са сродним поетским изразом и који коинцидира са зенитом пијетистичког покрета у лутеранству. Као један од главних представника Empfindsamer стила у црквеној музици по правилу се наводи Готфрид Аугуст Хомилијус, композитор рођен 1714. године као син лутеранског пастора, који је скоро читаву своју каријеру везао за Дрезден, где је добио позицију оргуљаша са двадесет и осам година живота. Са опусом који је обухватао скоро све жанрове црквене музике - укључујући оргуљска дела, мотете, кантате, магнификате, пасије и ораторијуме - Хомилијус се сврстава у сам врх композитора лутеранске музике 18. века. Примењујући јасан декламаторни стил, Хомилијус је неретко посезао за илустративним динамичким контрастима, задржавајући се у оквирима једноставне хармоније. У његовим делима контапунктска техника више нема првенство, већ је акценат на богатству мелодијске инвенције, на коју је утицала опера тог доба, али која се ипак чује као 'природна', налик народном напеву. Хомилијус стилску хетерогеност користи за пажљиво уобличавање специфичне експресивности која карактерише естетику емпфиндзамер стила.

Јохан Кристоф Фридрих Бах, један од најмлађих синова Јохана Себастијана Баха, рођен је 1732. године, а своју каријеру изградио је на двору у Бикебургу на северу Немачке. Када је седамдесетих година 18. века у Бикебург дошао песник, филозоф и теолог Јохан Готфрид Хердер, то је био додатни подстицај за младог Баха. Јохан Кристоф Фридрих Бах је 1772. године од Хердера добио рукопис поеме Исусово детињство, насловљене и као „библијска слика". Користећи ову поему као либрето за ораторијум, Бах је у својој партитури комбиновао корале, пасторалне наступе хора и арије, те експресивно тумачење текста.

Аутор Срђан Атанасовски