Стваралаштво Бернхарда Ромберга

Други боравак Ромберга у Берлину као другог капелмајстора на пруском двору, од 1815. до 1819. године, заправо представља композиторову најдужу станку у неуморним концертним турнејама које су обележиле његову каријеру. Напустивши Берлин незадовољан доласком Гаспареа Спонтинија на место управника музике, Ромберг је наставио да наступа као извођач све до 1836. године, а преминуо је у Хамбургу, пет година касније. Његово искуство као учитеља виолончела преточено је у трактат о свирању на овом инструменту који је објавио 1839. године и који је имао велики утицај на наредну генерацију виолончелиста.

Као аутор, Ромберг је, међутим, био далеко више од виолончелисте-композитора, градећи свој опус у жанровима опере и балета, гудачког квартета, концерата за друге инструменте, те, напослетку, у жанру симфоније, која је све чешће пртедстављала коначни испит композиторске зрелости. Друга Симфонија Бернхарда Ромберга, у Ес-дуру, премијерно је изведена у априлу 1815. године у Лајпцигу, у периоду када је композитор живео у Берлину, а посвећена је Краљевској музичкој академији у Стокхолму. Савременици су је препознали као мајсторско дело у коме посебно плени пуноћа мелодије и употреба контрапункта. Лагани став, постављен на месту трећег става, је необично елегичног карактера, док је финале изграђен на упечатљивој тритонус-теми. Ромбергову Симфонију број 2 у Ес-дуру, опус 28, слушаћете у извођењу Академије из Келна под управом Мајкл Александера Виленса.

Каријере Бернхарда Ромберга и седамнаест година млађег Луја Шпора показују одређене сличности, имајући у виду да су се оба аутора прославили као виртуози, обогатили технику свирања на својим инструментима - виолончелу, односно виолини - али и изградили значајан опус ван жанрова који су се непосредно везивали за професију виртуоза-композитора. Посебно је занимљиво да је Шпор, модификујући одређене одлике виолине, директно подражавао измене које је Ромберг начинио у курватури врата виолончела, а које су омогућили изражајније свирање на дубоким жицама гудачког инструмента. Шпорова Трећа симфонија, у це-молу, настала је 1828. године и са Ромберговим симфонијским опусом је повезује пластична мелодика која недвосмислено заузима први план оркестарске фактуре. Шпор је у овој симфонији виспрено експериментисао са алтернативама типично бетовеновском развојном делу заснованом на мотивском раду: док у првом ставу, уместо развојног дела адаптира материјал лаганог увода, у финалном ставу као његова замена понуђена је фуга. Шпорову Симфонију број 3 у це-молу, опус 78, чућете у извођењу Симфонијског оркестра Берлинског радија под управом Герда Албрехта.

Аутор Срђан Атанасовски