Александaр Милосављевић: Позоришне актуелности

Арпад Шилинг је у једном часу, након огромног успеха који га је лансирао као нову, аутентичну звезду европског театра, решио да се повуче и престане да режира, па се у потпуности посветио разним облицима педагошког рада. Својим ауторским пројектом Докле поглед сеже овај позоришни стваралац се вратио режији, а резултат је сјајна, узбудљива, на моменте потресна, а опет и духовита представа. Како коментарише Александaр Милосављевић, извесни елементи ове представе указују на њено радионичарско порекло - ликови носе имена глумаца, но много снажнији „трагови" радионице препознају се у драматуршкој структури њеног коначног сценског упризорења. Представа није настала на основу конкретног, унапред написаног текстуалног предлошка, него на темељу тематски одређених импровизација које је редитељ задавао глумцима. Од тих импровизација постепено, током многобројних проба, паралелно су формиране драмске ситуације и дефинисани драмски ликови, а онда су, уз помоћ Бенца Бироа, сталног Шилинговог драматурга, настајале и комплетне сцене. Успех оваквог начина рада понајпре зависи од преданости глумаца, њихове спремности да се пуним капацитетима и с максималном концентрацијом препусте раду са редитељем, да адекватно одговоре на све његове захтеве, али и од њихове способности да редитељу непрестано нуде разноразна решења.

Представа Докле поглед сеже се не бави питањима крупне политике, глобалном економском кризом и судбином несрећних балканских држава, него је текст који изговарају глумци настао од ситних фрагмената свакодневице обичног човека, од парчића стварности које су актери највероватније преузели из властитог живота или су их успут покупили из новина и градских прича. Основна нит која драматуршки повезује све епизоде ове приче, одређена је хаосом транзиције, непрестаним осећајем несигурности с којим је суочен сваки појединац, без обзира на своје индивидуалне капацитете, образовање или друштвени положај. На другој страни, свакодневно искуство показује како је могуће остварити социјалну и економску сигурност, али се решење находи у „сивој зони" структура транзиционог друштва и мрачним областима криминала, у просторима који су омеђени одговором на питање које се поставља пред сваког појединца: да ли је спреман да искорачи изван граница закона и, дакако, морала.

Уредница циклуса Тања Мијовић.