Нова дискографија – Песме Јана Сибелијуса

Мало љубитеља музике зна да је музичка каријера Јана Сибелијуса започела и завршила се са песмама - његово прво објављено дело била је Серенада из 1888. године, а само неколико месеци пред смрт 1957. године, последњи пут се вратио овом жанру прерађујући своју песму Одлази смрти, из опуса 60 број 1 у верзију за оркестар.

Сибелијус је написао укупно 109 песама, а овај сегмент његовог опуса одувек је уживао неподељене хвале домаће критике и публике. Ипак, на међународној сцени, ова дела нису наишла на веће разумевање, пре свега због препреке коју је представљао језик - будући да је највећи део Сибелијусових песама написан на шведском или финском језику.

Нови албум Џералда Финлија и Филхармоније из Бергена под управом Едварда Гарднера осветљава управо овај сегмент Сибелијусовог стваралаштва, али у једном сасвим новом руху. Наиме, један од последњих пројеката недавно преминулог финског композитора Еинојуханија Раутаваре било је стварање компилације Сибелијусових песама за глас и оркестар коју је потом понудио блиском пријатељу и честом сараднику Џералду Финлију. Од четрнаест композиција које су се нашле на албуму, а које су оригинално биле написане за глас са клавирском пратњом, Раутавара је оркестрирао седам из циклуса У току живота, према којима је албум и добио име, док су остале оркестрирали други фински композитори, те сам Сибелијус. Само једна песма је на финском језику, док су остале написане на стихове на шведском, немачком и енглеском. Неке од песама су изразито хроматске и показују колико се Сибелијусова музика приближила идеалима атоналности коју су неговали композитори попут Шенберга, док су друге у потпуности ослоњене на богату немачку традицију лида. Суптилна, пажљива оркестрација се, према речима критике „обавија око Финлијевог гласа као рукавица" док његов глас пружа интерпретацији уобичању финесу и пажљиво сенчење, уз демонстрирање праве гласовне снаге у ретким тренуцима истинских драмских климакса.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић