Студије

Лорен Берлант: Окрутни оптимизам

У седмичном циклусу СТУДИЈЕ можете слушати текст Лорен Берлант „Окрутни оптимизам”, из истоимене књиге објављене 2011. године. С енглеског превела Татјана Поповић.

„Питала сам се", пише Лорен Берлант, није ли „сваки оптимизам окрутан, јер искуство губитка услова његове репродукције може бити толико тешко да одузима дах". Затим ову идеју, која буди неспокој, гура у још дубљи неспокој: „Неке сцене оптимизма окрутније су од других". Не упада Лорен Берлант у психологију која би отпимизам свела на индивидуалну раван, те људе поделила на оптимисте („чаша је допола пуна") и песимисте („чаша је допола празна"), већ она оптимизам разуме као конструкцију чије саставне делове је потребно уочити, разумети, а затим поново склопити у целину. Другим речима, оптимизам је својеврсна фиока коју нам нуде заједница и друштво, склониште у које похрлимо, али проблеми настају оног тренутка када откријемо да је фиока празна, а склониште руинирана дашчара без крова. Као изневерена нада оптимизам постаје окрутан јер није у стању да репродукује себе самог. Савремени се живот, утолико, показује као брисани простор у којем оптимизам подсећа на осећај када гањамо фатаморгану. Оно што овај текст Лорен Берлант чини посебно занимљивим јесте, дакле, што она проблем оптимизма поставља у политичким категоријама, а тада се и читав појмовни режим, као и перспективе, преображавају.

Чита Марица Милчановић
Уредник Иван Миленковић

Студије

Лорен Берлант: Окрутни оптимизам

Програмска шема

Коментари