Александaр Милосављевић: Позоришне актуелности

Нушић је у комаду Сумњиво лице достигао један од својих комедиграфских врхунаца - фину и бескрајно духовиту, дакле типично нушићевску, благу сатиру на менталитет овдашњих ситних и средњих шрафова у механизму функционисања власти. Дакле, шрафића чија се природа, начини размишљања и делања очигледно нису променили од времена краља Милана Обреновића, доцније и Петра Карађорђевића, па до наших дана. Међутим, у новој поставци Сумњивог лица у Народном позоришту у Београду нису досегли врхунац ни редитељ ни театар, по речима Александра Милосављевића: „урбановска жестина и опакост његовог редитељског проседеа, на које смо се навикли уз представе попут Коштане, Ружења народа или Часа анатомије, овде ће бљеснути само на трен, у моментима када Андраш Урбан, као аутор адаптације литерарног предлошка, искорачи из Нушићевог текста, а поступци који су му до сада, у претходним представама, обезбеђивали најефектнији простор за формулисање аутентичне редитељске поетике и њему својствене оштрине (на пример употреба микрофона, стварање атмосфере зачудности уз помоћ сонгова, наглашено поигравање вулгарностима, обнаживање глумица и глумаца и томе слично), сада ће углавном бити пласирани на нивоу општих места и умртљиваће радњу. У досетке или сценско наглашавање онога што је већ сасвим јасно спада и серија костимираних појављивања среског шпијуна Алексе Жуњића, и убацивање цитата (песма „Два раба", те фрагменти о адвокатској професији и слободи медија), или сецкање фотографија, а заправо симболично уништавање доказног материјала о убиствима Вујасиновићеве, Ћурувије, Стамболића, Панића и Ђинђића, баш као и Миладинова (овде Миладинкина) истинита прича о чувеном Јосифу из Трбушнице и тако даље; све ће то у овој представи бити само пуке, више или мање духовите илустрације онога што већ веома добро знамо и са чиме већ довољно дуго живимо... Од помоћи ту нису били ни глумци: Слободан Бештић, одлична Нела Михаиловић, Сузана Лукић, Павле Јеринић, Никола Вујовић, Хаџи Ненад Маричић, изванредни Небојша Кундачина, Милош Ђорђевић, Анастасиа Мандић, Бојан Кривокапић и Драган Николић, као ни у овој представи одвећ илустративна музика Ирене Поповић Драговић или костими Марине Сремац".

Следећег уторка, 8. августа, емитоваћемо Милосављевићев осврт на представу Јами дистрикт, према тексту Милене Богавац, у режији Кокана Младеновића и копродукцији Битеф театра из Београда и Студентског културног центра из Новог Сада.

Уредница циклуса Тања Мијовић.