Ђакомо Дурацо и бечка музичка сцена

Ђеновљанском аристократи и дипломати пошло је за руком да читавих десет година, почев од 1754. године, буде главни импресарио Бургтеатра, престижног бечког позоришта под патронатом двора, што му је заправо омогућило да креира музички и позоришни живот хабзбуршке престонице.

Дурацо је одиграо пресудну улогу у каријери Кристофа Вилибалда Глука, за кога је већ 1754. године издејствовао положај директора „музичких академија" у Бургтеатру, а затим и приредио низ премијерних продукција опера овог аутора. У случају прве Глукове опере чија је премијера била у Бургтеатру - Невиност побеђује - Дурацо је сам био аутор либрета. Реч је о пригодном алегоријском делу, у жанру фесте театрале, за коју је Дурацо написао речитативе и текстове хорских нумера, док се у аријама послужио Метастазијевим стиховима. Радња опера смештена је у идеализовани период римске републике. Премијера је била уприличена поводом рођендана хабзбуршког цара, 8. децембра 1755. године, и означила је један од првих корака ка реформи италијанске опере, како је то Дурацо осмислио. Метастазијеве арије постављене су у динамични контекст оркестарског речитатива, наступа хорова и балета, чиме је динамизиран ток читавог музичко-сценског остварења.

Као осведоченом франкофилу, Дурацу је посебно било стало да у Бургтеатар уведе жанр опере комик, односно француске комичне опере са говорним дијалозима. Након што су најпре уведене редиговане верзије једноставних париских комедија-водвиља, Дурацо је Глуку наложио да напише и нова дела у овом жанру, те је тако у периоду од 1758. до 1764. године настало осам Глукових бечких опера комик.

Поводом прославе царског венчања 1760. године Дурацо је био ангажован као импресарио и драматург на још једној опери, која је представљала централну приредбу на овој прослави. Реч је о опери Херакле на раскршћу Адолфа Хасеа, за коју је либрето написао Пјетро Метастазио, у то време дворски песник у Бечу и, за разлику од Дураца, припадник конзервативне струје у свету италијанске опере. Хасеова опера ипак садржи важне елементе будуће реформе коју ће остварити Кристоф Глук и либретиста Раниејри де Калцабиђи.

Срђан Атанасовски