Музеј звука

Током петнаестог века, форма полифоне мисе је доживела убрзан развој, а у следећем столећу популарност култа мртвих допринела је да овај облик мисе добије неке од својих најлепших примера управо у обредима за преминуле. Реквијемске мисе су вековима биле извођене на грегоријанске мелодије, а са генерацијом Дифаја и Окегема, оне добијају своје прве полифоне верзије. Кантус фирмус тада постаје основа из које израста сложено, медитативно полифоно ткање, које прати преминулог и слави чин преласка у један онострани, мистериозни свет.

Реквијем који ћете вечерас слушати сачуван је у пет извора - у два се не помиње име аутора, у два је записано да је дело компоновао Антоан де Февен, а један, Occo Codex наводи да је у питању био Антонијус Дивитис. Occo Codex - назван према имену амстердамског трговца Помпејуса Ока који је наручио његову израду - изузетно je раскошна, богато илуминирана збирка у којој се налази око 15 миса водећих композитора позног 15. века. Стога је тешко замислити да је у тако вредном рукопису и истинској антологији музике тог доба, направљена тако велика грешка, већ се претпоставља да су састављачи овог манускрипта имали добар разлог зашто су дело приписали Дивитису.

Антонијус Дивитис, рођен 1475, године као Антоан л Риш у белгијском граду Левену, био је хориста војводе Филипа Лепог од Бургундије, на чијем двору су у то време радили и Пјер де ла Ру и Александар Агрикола. Дивитис је са војводом отишао у Шпанију, када је Филип постао шпански краљ, а касније је био и у служби Ане од Бретање и Франсоа Првог.

Иако се не знају детаљи из биографије Антоана де Февена, познато је да је био музичар у служби Луја XII и да га је теоретичар музике из 16. века, Глареан, назвао „имитатором" Жоскена де Преа. Овај податак указује да је Февен највероватније био ученик и следбеник великог франко-фламанског композитора, а његово име се помиње и у делима његових сарадника на француском двору.

Иако Реквијем, који ћете вечерас слушати, највећи број истраживача приписује Антоану де Февену, не можемо искључити могућност да је дело написао и Дивитис. Оба аутора су припадала последњој генерацији такозване „готичке" епохе и дугачке традиције аутора који су усавршили префињену уметност повезивања бројева и звукова. Забуна је можда уследила због тога што је реквијем поводом смрти Ане од Бретање 1514. године - који је претходно већ био написан - извела Краљична капела на чијем је челу био Дивитис. С друге стране, Февен је био у краљевској служби и могао је бити аутор дела, но он је две године раније преминуо. Да ли је дошло до неких значајних измена због чега су савременици приписали дело и Дивитису, не можемо знати, али данас у литератури они фигурирају обојица као аутори ове партитуре.

Њихов Реквијем представља готово савршену комбинацију коралне традиције и врхунског умећа франко-фламанских полифоничара. Слушаћете интерпретацију ансамбла Органум под управом Марсела Переса, са необично богатим мелизматичним украсима који оживљавају претежно хомофоне одсеке, док смиреност њихове интерпретације сложених полифоних ставова ово дело испуњава миром и имплицитном надом за душе покојника.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић