Александaр Милосављевић: Позоришне актуелности

Драма Маестро Миливоја Млађеновића приказује животну и уметничку судбину Милана Коњовића, неко време Парижанина и сликара пред којим се у једном часу отварала европска каријера, но ипак аутентичног Сомборца који је на својим платнима војвођанској равници даривао посебну ликовну димензију. Коњовић се у Млађеновићевом комаду појављује као историјска личност, али и као уметник који своје уметничке моћи и капацитете не одмерава критеријумима свакодневице, него релацијама које ће бити дефинисане његовим непрестаним диспутом са смрћу. Редитељ Милан Нешковић разиграва ову Млађеновићеву тезу, а Смрт је у представи приказана у лику Глумца, односно својеврсног Мајстора церемоније, свеприсутног наратора који најдиректније партиципира у радњи комада, води дијалог са ликовима, а понајпре са Коњовићем, али и коментарише збивања на сцени. Универзум представе ће просторно дефинисати сценографкиња Весна Поповић, доследно следећи и захтеве редитеља и логичне премисе приче о сликару познатом по широким потезима кичице, густим слојевима боје и усковитланој имагинацији, коментарише Александар Милосављевић.

* * *

Суочен својевремено са задатком да осавремени превод Електре Коломана Раца, Данило Киш је, по властитом признању, одмах схватио да тај подухват мора да буде јалов понајпре због тога што начин психолошког функционисања драматис персона у савремено доба подразумева другачији контекст у односу на онај Еурипидовог времена. Редитељка представе београдског Народног позоришта, Ива Милошевић, одлично је разумела овај проблем па је у својој сценској интерпретацији још више изоштрила психолошку раван која пресудно одређује размишљања, осећања и поступке сваког од ликова, чинећи их јединственим индивидуама са којима се можемо идентификовати, што значи да их можемо разумети. У њеној представи не осећамо присуство богова, све је овде по мери људи, њихових поступака и њихове воље. Сценографија Горчина Стојановића сведена је на косину, која се попут попречног пресека левка благо спушта ка води у којој ће се одиграти коначни чин Електрине и Орестове освете.

Следећег уторка, 27. јуна, емитоваћемо Милосављевићев осврт на драму Милене Марковић Деца радости, у режији Снежане Тришић и продукцији београдског Атељеа 212, као и на представу Теферич коју је према тексту Дервиша Сушића у Камерном театру 55 у Сарајеву режирао Алеш Курт.

Уредница циклуса Тања Мијовић.