Имагинарни пејзажи

На овом остварењу Хатакејама испитује однос између звука и архитектуре - једно од темељних питања којим се звучна уметност бави већ вековима. Због тога уметник цитира чувену реченицу Јохана Волфганга Гетеа „Музика је течна архитектура, архитектура је замрзнута музика", у опису свог остварења. Ипак, оно што Хатакејама ради јесте уклапање теренских снимака, направљених на различитим архитектонским локацијама, са његовим лирским, амбијенталним, топлим звучним структурама. Он пре свега обраћа пажњу на места која су људи кориситили у религијске или ритуалне сврхе током векова. У том смислу Хатакејама ствара неку врсту звучне релфексије о ритуалу као саставном делу људског постојања, у неку руку проширујући свој иначе врло близак и продубљен однос спрам духовне димензије света. Композиције са остварење Опсена настајале су током пет година, а моменат који је покренуо уметника на стварање десио се током боравка у Турској, када је Хатакејама спознао у којој мери архитектура обликује звук и на тај начин управља самом природом музичке резонанце. Овај феномен се проширује од личног према колективном, стварајући услове за звучно искуство које је делатно на нивоу друштва. Ходајући кроз лавиринте Турских базара - чаршија Хатакејама је био фасциниран начином на који звук настаје и нестаје у оваквим просторима. Он је покушао да евоцира ово своје звучно сећање на албуму, у којем је инцијални звук често трансформисан како би се добиле нове текстуре, налик некој врсти аудитивне таписерије. Завршни резултат поседује звук који је недвомислено на трагу пређашњих Хатакејаминих радова - амбијентална измаглица лирских и других трајања, у којим медитација и проживљеност стварају сигурно место за сваког слушаоца.

Уредница Ксенија Стевановић