„Мали мајстори“ Бернхард Ромберг и Андреас Ромберг

Бетовенови савременици, попут Андреаса и Бернхарда Ромберга, те Антоњина Рејхе, Јохана Непомука Хумела, Луиса Шпора и других, који су за време свог живота били цењени аутори, искључени су из канона историје музике, а често им се придаје скоро пежоративни епитет „малих мајстора". Подразумева се, наиме, да музика ових композитора поседује одређене структуралне мањкавости, а најчешће им се замера неуко владање мотивским радом и тематским развојем. Чињеница је, међутим, да су се тек када је Бетовенов израз, који се темељио на значају мотивског рада, постављен на пиједестал као мерило музичке вредности, створили услови да се допринос ових аутора негативно вреднује и препусти зубу времена и заборава. Снимак Гудачког трија у е-молу, оп. 38, Бернхарда Ромберга, неуобичајене инструментације за виолу, виолончело и контрабас, пример је својеврсне негативне селекције која је до скора била изражена у приступу „малим мајсторима", при чему су интерпретатори посезали за њиховим опусима како би употпунили празнине у литератури за поједине инструменте, а репрезентативна остварења у престижним жанровима остављали по страни. Нова извођења и интересовање савремених интерпретатора за њихове опусе, те израда звучних снимака њихових врхунских остварења, стварају контекст у којем је могуће говорити о темељном преиспитивању канона немачке и европске уметничке музике Бетовеновог доба.

Бернхард Ромберг, рођен 13. новембра 1767. године, спада међу водеће немачке виолончелисте свог доба, а оставио је завидан опус инструменталне музике. У његовој биографији се често истиче податак да је одбио понуду Бетовена, који је био рад да напише концерт за виолончело у којем би он изводио солистичку деоницу, уз образложење да као интерпретатор предност даје сопственим композицијама.

Бечки композитор Франц Кромер, рођен 1759. године, градио је израз у престижним жанровима симфоније и гудачког квартета паралелно са Лудвигом ван Бетовеном. Његова дела редовно су била публикована у реномираним издавачким кућама у Аугсбургу, Офенбаху и Паризу и била су на репертоару јавних концерата у Бечу, а степен у коме су композициона решења овог аутора имала утицаја на његове млађе савременике, попут Франца Шуберта, још увек није до краја истражен.

Срђан Атанасовски