Језик, књижевност, простор – говори Сергеј Мацура

Сергеј Мацура се у овом излагању усредсређује на једну од основних тематских нити у роману Умберта Ека Острво дана пређашњег - потрагу за разјашњењем тајне географске дужине на океанским пространствима, која је вековима збуњивала навигаторе и картографе. Писац употребљава завидну ерудицију да би моделовао могући свет једне епизоде западноевропске историје 17. века, са што више уверљивих детаља које фокализатор и главни јунак Роберто де ла Грив опажа са ограниченом моћи поимања, тако да су потребна додатна фактографска тумачења у циљу провере тачности романескне позадине. Аутор ствара импресиван научноисторијски конструкт за надреалну пустоловину Јужним морима, а ово истраживање обухвата тумачење најважнијих референци на тадашње обрасце географског мишљења које је, с једне стране, било под приметним утицајем дуговеког мита о Јужној земљи, а с друге, пред налетом све прецизнијег мапирања планете и разоткривања древне илузије.

Пошто јунак иде на тајну мисију одмах после прве пловидбе Абела Тасмана (1642-43), Сергеј Мацура даје синоптички преглед оновремених мапа и нуди историјско-картографске детаље који су проналазачу Робертовог рукописа у 20. веку или били ван домашаја, или је емпиријски писац његов оквир намерно саздао са лакунама у знању, што отвара широко поље тумачења intentio operis кроз intentio lectoris, уз сталан опрез да уметнути наративни нивои у неким детаљима крију замку прекомерногтумачења.

У сутрашњој емисији можете пратити излагање Ане Дошен „Кобо Абе и картографија дезоријентисаности".

Циклус уређују Тања Мијовић и Предраг Шарчевић.