Језик, књижевност, простор – говори Владислава Гордић Петковић

Тематизација урбаног је назаобилазна стратегија представљања књижевног јунака: град у роману оличава жудњу за слободом, примамљиву опцију одрастања и афирмације, важно формативно искуство. Град је важан простор формирaња идентитета, самооткривања и развоја личности, расадник демократских пракси, полигон социјалних улога и обавеза. Представе о граду од почетка историје реалистичког романа мегалополис виде као место сазревања и стицања личног искуства, побуне против наметнутих вредности заједнице и место укрштања утицаја различитих култура.

Како запажа Владислава Гордић Петковић, у савременој англофоној прози идеализоване слике града наизглед препуштају примат сликама апокалипсе и пропадања, али и даље опстаје носталгична реконструкција привилегованих тренутака када је урбани простор био метафорично обећање среће. Стицање моћи и потрага за ужитком функционишу као доминантни мотиви културне матрице која обликује идентитет, без обзира на то да ли аутори град идеализују или демонизују. Градове Лондон (у прози Хенрија Џејмса, Идит Вортон, Вудија Алена и Ен Бити и Њујорк (у делима Дефоа, Смолета, Саре Вотерс, Мартина Ејмиса, Ентонија Барџеса и Вила Селфа) Владислава Гордић Петровић види не само као топониме већ и као оличења хомогенизованих цивилизацијских вредности, а са циљем да одговори на питање када град престаје да буде окружење у којем теку животне историје а када постаје аутономни књижевни јунак.

У сутрашњој емисији можете пратити излагање Јелене Андрејић „Појам простора у свакодневици појединца: можемо ли отићи и/или вратити се себи".

Циклус уређују Тања Мијовић и Предраг Шарчевић.