Нова дискографија

Алиса Вајлерстајн је тренутно једна од најцењенијих виолончелисткиња млађе генерације. Рођена 1982. године у породици музичара, ова уметница је рано почела да свира инструмент, којем ће, упркос завршеним студијама руске књижевности на Колумбија универзитету, посветити своју професионалну каријеру. Пажњу јавности је почела да привлачи након наступа са Кливлендским оркестром са само 13 година, и концертом у Карнеги холу две године касније, да би потом освојила престижне награде и стипендије као што су Евери Фишер, награда Мекартур фондације и Ленард Бернстајн награда Фестивала у Шлезвиг-Холштајну.

Њен први велики дискографски успех представљао је снимак живог извођења концерата за виолончело Едварда Елгара и Елиота Картера, које је интерпретирала уз пратњу Државне капеле из Берлина под управом Данијела Баренбојма. Овај албум, објављен 2013. године, освојио је награду Би-Би-Си Магазина као најбољи снимак године, док је критика истицала „савршену контролу" и „интензитет њеног свирања".

Сличне похвале добило је и њено најновије дискографско издање - албум са Концертима за виолончело Дмитрија Шостаковича, које Алиса Вајлерстајн изводи са Симфонијским оркестром Баварског радија под управом Пабла Херас-Казада. Снимак првог концерта забележен је студијски, док је други концерт забележен током јавног извођења у Херкуловој сали у Минхену, и оба краси савршен звук који су остварили техничари Деке.

Концерти за виолончело Дмитрија Шостаковича су зрела, интензивна дела овог руског композотора, а Алиса Вајлерстајн их изводи на сасвим самосвојан начин - њена темпа се разликују у односу на она која други солисти бирају, често уноси диминуенда и крешенда која се не налазе у партитури, али која оркестар Баварског радија предвођен одличним Херас-Казадом у стопу прати. Оно што одликује све интерпретације ове виолончелисткиње, недвосмислено се примећује и на овом снимку - то су технички савршено извођење, интензитет и посвећеност са којом приступа интерпретацији.

Говорећи ово овом издању, критичар Би-Би-Си Магазина је нагласио да је „Први концерт попут Алисе Вајлерстајн: жесток, напет и разговетан... Она урезује ватрену линију, која се напаја ритмичком еластичношћу која надмашује и саму блиставу лепоту њеног тона. Током првог става она подиже тензију, преузимајући бљештаву тему хорни, претварајући је из гласног плача у прави врисак. Овај интензитет не јењава у Модерату импресивног покрета, а снажан осећај разумевања, чини њену каденцу узбудљивом".

Уредница емисије: Ивана Неимаревић