Музика у време Марије Терезије

Марија Терезија ступила је на престо након смрти свог оца, цара Карла ВИ, на основу посебног закона који је донет како би се наслеђивање круне омогућило женским потомцима монарха. Ипак, поједине европске земље, супарнице Аустрије, попут Пруске и Француске, виделе су у овоме прилику да изазову нестабилност и повећају своје територије, те су започеле осмогодишњи Рат за аустријско наслеђе. Једна од последица турбулентних политичких околности које су обележиле долазак Марије Терезије на власт била је и штедња на бечком двору када су у питању музички догађаји. После смрти капелмајстора Јохана Јозефа Фукса 1741. године, водећи музичар на двору био је Георг Ројтер, који се пре свега старао за богослужбена извођења музике. Иако ово представља једно од најплоднијих раздобља Ројтеровог стваралаштва, током четрдесетих и педесетих година 18. века композитор је непрестано морао да се бори са недостатком новца за музичаре, те чак и са препоруком царице да се, по потреби, богослужбена музика у потпуности лиши инструменталне пратње.

Након Ројтерове смрти на његово место као дворски капелмајстор дошао је Флоријан Леополд Гасман, који је пре свега био познат као оперски композитор и кога је Хабзбуршки двор у претходним деценијама често ангажовао да компонује музику за прославе. Као капелмајстор, Гасман је започео важну реформу библиотеке, као и састава капеле, али се на овом положају задржао само две године, пошто је 1774. погинуо у несрећном паду из кочије. О поштовању које је гајила према овом композитору сведочи и податак да је царица Марија Терезија преузела улогу куме на крштењу Гасмановог детета, након његове изненадне смрти.

Међу омиљене композиторе ове аустријске царице свакако се убраја Јохан Адолф Хасе, кога је она несебично подржавала током шездесетих година 18. века. Поред опера које је писао за бечки двор, у Хасеовом опусу из овог периода посебно се издвајају камерна вокална остварења, у форми пригодних кантата, које су се изводиле у кругу дворјана и царске породице, а у којима је, као вокална солисткиња, повремено наступала чак и сама Марија Терезија.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредник Ксенија Стевановић