Музеј звука

Један од фиксних делова музичке праксе током страсне седмице су у католичкој цркви од 15. века постале Тужбалице пророка Јеремије, компоноване на текстове из шесте књиге Старог завета, у којима је исказивано жаљење због несреће која је задесила народ Израиља пошто је вавилонски краљ Набукодоносор уништио Јерусалим. Текстови Тужбалица су изразито емотивни, сликовити и испуњени реторичким фигурама уз помоћ којих се описује туга, немоћ и понизна молитва покореног народа. Овај спој драматичности и медитативности био је посебно привлачан ренесансним ауторима. Тужбалице су, иначе, биле у оптицају још од средњег века, у службама током Страсну седмице, тачније у Јутарњим службама на Велики четвртак, петак и суботу. Уобичајене јутарње молитве се састоје од три дела - ноктурна, који су чинила три псалма и три лекције, а током поменута три дана Страсне седмице, Тужбалице су биле коришћене уместо лекција.

Због специфичног карактера текста, али и места у богослужењу које се одвијало у ноћним сатима који претходе свитању, током најтужнијих дана у литургијском календару, ове полифоне композиције су биле коришћене како би се створило специфично молитвено расположење. Стога оне не поседују богату орнаментацију, већ се композитори фокусирају на фине промене полифоне структуре, како би створили емотивно наглашене ефекте.

На почетку ћете чути Тужбалице Тибурција Масаина, августинског монаха и композитора који је радио у Кремони, Салцбургу, а затим у Инзбруку, на двору надвојводе Фердинанда III. Након што је ухапшен и оптужен за хомосексуалност, побегао је у Праг, где је радио као певач у капели цара Рулдолфа. Његове петогласне Тужбалице објављење су 1599. године, а у полифоном слогу преовладава силабичан третман текста.

У емисији ћете чути још и Тужбалице Роберта Вајта, а потом и стих Гимел Марбриануса де Орта. Овај фламански аутор је био активан у Папској капели осамдесетих и деведесетих година 15. века, да би потом, уз Александра Агриколу и Пјера де ла Рија радио у служби Филипа Лепог. Његове Тужбалице је 1505. године објавио чувени издавач Петручи, а поседују све карактеристике раног полифоног стила ове форме: хомофони, силабични слог и кратке, сликовите мелодије са доста поновљених тонова, које појачавају жалобни карактер стихова.

Емисију ћемо завршити петогласним Тужбалицама пророка Јеремије Орланда ди Ласа. Ово дело припада групи позних остварења великог мајстора, у којима је контрапунктско богатство испуњено неочекиваним решењима и звучним илустрацијама текста.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић