Тамара Петровић Трифуновић: Култура, дискурс и симболички поредак

Тамара Петровић Трифуновић истиче да је постало уобичајено говорити о различитим „обртима” који су обликовали данашње парадигме у друштвеним и хуманистичким наукама. Током друге половине двадесетог века, симболички аспекти (ре)продукције друштвеног поретка долазе у фокус критичког испитивања у оквиру ових области. Прихваћено је становиште да је дискурс дубоко уткан у друштво и културу и блиско повезан са свим облицима моћи и друштвених неједнакости. У току последњих деценија прошлог века, према томе, расте број теоријских и истраживачких праваца који на дискурс гледају као на значењско поље друштвених разлика и сукоба који могу имати значајне друштвено-структурне последице, а симболичка сфера се све више доживљава као кључ за приступање друштвеној стварности. Ауторка у тексту настоји да испита утицај „интерпретативног обрта” на проучавање репродукције друштвеног поретка у његовом симболичком регистру. Њена анализа је концентрисана на три приступа у изучавању дискурса, културе и друштва: на критичку анализу дискурса, социологију културе Пјера Бурдијеа и културну социологију Џефрија Александера. Петровић Трифуновић полази од претпоставке да сви наведени приступи заузимају одређене позиције у оквиру спектра критичких и ангажованих праваца у друштвеним наукама, те употребом аналитичке решетке засноване на Буравојевој подели социолошког рада показује како сваки од приступа разуме улогу и циљ научне и друштвене критике и јавног ангажмана. У закључку рада разматра се и како се у оквиру ова три приступа види улога културних пракси у свакодневној репродукцији друштвеног поретка.

Текст је настао као производ рада у оквиру Групе за студије ангажованости Института за филозофију и друштвену теорију.