Метрополитен опера у Њујорку – Сезона радијских преноса 2016/2017

Директан пренос из Метрополитен опере – Моцарт: Идоменеј

У суботу, 25. марта, од 18 сати, настављамо низ директних преноса из Метрополитен опере у Њујорку остварењем "Идоменеј" Волфганга Амадеуса Моцарта.

Овде је Метрополитен у свом најбољем издању. Диригент Џејмс Ливајн остварује префињену и доживљену интерпретацију управљајући ансамблом ове оперске куће, као и импресивном солистичком поделом. Тенор Метју Поленцани је краљ Идоменеј, којег раздире судбоносна заклетва; мецосопран Елис Кут је отмена и достојанствена у тзв. женској улози у панталонама - као краљев син Идаманте; сопран Надин Сијера с великом експресивношћу и нежношћу тумачи лик Илије, а сопран Елза ван ден Хевер тријумфује као темпераментна Електра, која воли Идамантеа до границе лудила.

Метју Поленцани је амерички певач, звезда Метрополитена, где је дебитовао још 1997. године. Ове сезоне наступа и у операма Каваљер с ружом и Дон Ђовани.

Елис Кут је британска певачица, на сцени Мета је дебитовала 2006. као Керубино у Моцартовој Фигаровој женидби, а сада је Идаманте, краљев син.

Надин Сијера је америчка певачица, дебитовала је у Мету пре две године као Ђилда у Риголету, а поред улоге Илије, ове сезоне тумачи и Церлину у Дон Ђованију.

Елза ван ден Хевер је јужноафричка певачица. На сцени Мета је дебитовала 2012. као Елизабета у Марији Стјуарт.

Моцартов Идоменеј премијерно је изведен 1781. у дворском позоришту у Минхену. Као и у многим причама заснованим на грчким митовима, у Идоменеју се говори о мотивацијама и емоцијама људи чија судбина као да је ван њихове контроле. Прича је дата у оквирима жанра опере серије, стилизоване форме популарне у XVIII веку, коју карактеришу низ арија и речитатива, те отмени, племенити ликови. Дуго запостављен као и друга дела његове епохе, Идоменеј сада заузима стабилно место на репертоару као прво Моцартово оперско ремек-дело.

Радња је смештена на острво Крит после Тројанског рата. Легенда о тим догађајима показала се као плодна база за читав низ опера, од Монтевердијевог Повратка Одисеја у домовину из 1640, преко Берлиозових Тројанаца из 1863. и Египатске Хелене Рихарда Штрауса из 1928, до остварења Оплакивање постаје Електра Мартина Дејвида Левија из 1967.

Сиже:

Идоменеј, краљ Крита, враћа се кући после Тројанског рата, а пред собом шаље затворенике међу којима је и Илија, кћерка краља Пријама. Идоменеја током целе пловидбе прати бес бога мора Посејдона и он, током последње олује, већ на домаку родне обале, изговара субдоносну заклетву. Али прва особа коју угледа је његов син Идаманте. Да би га спасио, шаље га у пратњи Електре, која се враћа у Арг, притом не знамо зашто је уопште Електра на Криту. У сваком случају, Посејдона није лако заварати и пошто је подигао још жешћу олују, он шаље на Крит чудовиште које ће опустошити острво много више од легендарног Минотаура. Идаманте савладава чудовиште, али првосвештеник инсистира да се заклетва испуни. Идоменеј је спреман да то и учини, али у том тренутку пред ноге му се баца Илија молећи да она буде жртвована. То коначно смекша Посејдона и чујемо снажан глас који долази из дубине подземља. Као прави деус-екс-махина он наређује хепиенд: Идоменеј мора да абдицира у корист сина, а Идаманте и Илија морају да се венчају.

У првој паузи преноса емитоваћемо разговоре са протагонистима, као и најаву наредног преноса, а у другој паузи слушаоци ће моћи да чују део есеја Богови из машине и њихов повратак Бруна Формента.

Пренос реализују уреднице у Музичкој редакцији РБ 2 Маја Чоловић-Васић и Горица Пилиповић.