Музика вива - Фестивал у Донауешингену 2016

Започињемо циклус у којем ћемо сваке недеље представљати композиције изведене на овом престижном фестивалу савремене музике. Слушаћете композиције „Музика са јавних места” Џоане Бејли и „Карал” Мартина Јагија.

Енглеска композиторка Џоана Бејли, рођена 1973. године, као полазиште већине својих дела користи теренске снимке. Композиција Музика са јавних места написана је за 24 гласа, електронику и инструментални састав. Центар композиције јесте својеврсна машина за музику базирана на два компјутерска процеса: у првом од њих сирови звучни запис се обликује у хармонске структуре, а у другом се од овако добијеног материјала прави нешто што наликује музичкој фрази. Идеја је заправо, да све оно што се снима, у било ком облику, може да се преведе у музику, односно да садржи довољно композиционе интенције да се назове композицијом. Снимљени материјали употребљени у овом делу потичу из два извора: један је снимљен у Берлину, а други у Бриселу.

Изводи Вокални ансамбл радија Југозападне Немачке из Штутгарта под управом Маркуса Крида. Суделује квартет Амеи.

Представљамо и остварење Карал Мартина Јагија, швајцарског аутора рођеног 1978. године. Композиција је део циклуса који се бави древним цивилизацијама, а локалитет Карал налази се у Перуу. У свим делима из ове серије, а преходе му, Урук / Месопотамија из 2013, Мергар / долина Инда из 2013, Гирга / Египат из 2014 и Банпо / Кина из 2015, налазе се трагови најстарије сачуване музике из тог подручја, који постоје у било којим писаним или материјалним изворима, попут литургијске, ритуалне, извођачке праксе или самих објеката. За Јагија је овакав приступ музици плодоноснији од најшире схваћеног термина ворлд мјузик. Он се бавио спектралном анализом мелодија свирала са Анда направљених од костију, на основу којих је направио тонске низове које ови инструменти могу да произведу. И поред тога што ови древни инструменти најчеше могу да изводе мелодије дијатонских и пентатонских карактеристика, оне за аутора нису биле од примарне важности. Наиме, више флаута изводе различите мелодије, уз исти извођачки гест и расположење, чиме настају нове и неуобичајене микротоналне микстуре.