Музеј звука – Da Pacem

Слушаћете музику са албума Da Pacem – Ехо реформације који су недавно за издавачку кућу Хармонија Мунди објавили Камерни хор РИАС и Капела де ла Торе под управом Флоријана Хелгата.

Ове године обележава се пола миленијума од почетка једне од највећих шизми у хришћанском свету – протестантске Реформације која је отпочела 31. октобра 1517. године, када је витембершки теолог Мартин Лутер окачио својих „95 теза” на врата тамошње цркве, револтиран праксом продаје индулгенција. Овим чином он је започео процес који је имао далекосежне последице на историју Европе и света и који је из корена изменио како поглед на природу Бога и цркве, тако и многе друге области људског деловања, попут економије, образовања, уметности, права и политике.

У сфери музике, утицај Реформације је био такође далекосежан, а интересантно је да је сам Мартин Лутер био одговоран за неке од смерница њеног развоја. Наиме, још током студентских дана, он је придавао велики значај музици, говорећи да јој припада „прво место иза теологије”. Лутер се није само ограничио на теолошка разматрања функције музике, већ је и практично показао које би требало да буде њено место у црквеној служби, пишући текстове за око четрдесет химни на немачком језику и у појединим случајевима, компонујући и пратеће мелодије. Основу ових композиција чинили су Лутерови изузетно успели, поетски преводи псалама, химни и литургијских текстова на немачки језик, праћени једноставним, коралним мелодијама које ће инспирисати бројне композиторе у наредним вековима.

Са друге стране, католичка црква је такође музику сматрала важним и интегралним делом богослужења, те су у службама коришћена дела компонована на основу најсавременијих композиционих поступака, као што су кантус фирмус мисе и комплексни полифони мотети.

На албуму Da Pacem, ансамбли Капела де ла Торе и Камерни хор РИАС, покушали су да демонстрирају како непомирљивост теолошких приступа није утицала на сам квалитет дела нити чињеницу да су многа од њих била заснована на истим текстовима.

Антифон из деветог века, Da Pacem, Domine, послужио је као лајтмотив албума. Ова једноставна грегоријанска мелодија у којој је опевана жеља човечанства за миром, појављује се као тема истоименог петогласног мотета минхенског капелмајстора Орланда ди Ласа, али и у немачком преводу као основа мотета Хајнриха Шица. Фламански композитор Јакобус де Керла искористио је овај антифон како би демонстрирао своју вештнину рада са контрапунктом у истоименој миси, док је венецијански композитор Ђироламо Парабоско написао инструменталну верзију Da Pacem, користећи оригинални грегоријански модус.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић



Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом