Стваралаштво композитора-гитариста с почетка 19. века

Водећи композитор у оквиру прве генерације италијанских виртуоза на модерној гитари био је Мауро Ђулијани. Рођен у Напуљу 1781. године, Ђулијани је, поред часова контрапункта, најпре учио да свира виолончело, али се убрзо одлучио за нови модел гитаре за шест жица као инструмент за који ће везати своју каријеру. Како се у Италији композиторима инструменталне музике поклањало мало пажње, попут његових савременика, одлучио се да професионални ангажман оствари ван граница своје домовине.

Преселивши се 1806. године у Беч који је, поред Париза, важио за један од европских центара гитаристичке уметности, Ђулијани је своје концерте за гитару изводио на јавним концертима и убрзо постао цењен као виртуоз, композитор и педагог. Његове композиције настајале су у тренутку када је литературе за гитару и даље било релативно мало, те су његови опуси неретко били пионирски у односу на потребе музичара-аматера који су гитару користили за камерно кућно музицирање. На тај начин настао је задивљујући ауторски допринос од чак стотину и педесет издања са бројевима опуса, као и седамдесетак композиција без броја опуса, чиме је овај аутора постао миљеник како купаца музикалија, тако и водећих бечких музичких издавача. Посебно је вредан пажње Ђулијанијев начин бележења музике за гитару, у виолинском кључу, са пажљивим маркирањем музичких планова помоћу смера нотних вратова и доследно исписаног вишегласног слога.

Аутор емисије: Срђан Атанасовски