Уметност интерпретације

Мајра Хес је рођена у Лондону 1890. године, у добростојећој јеврејској породици. Испрва је студирала на на Гилдхол школи за музику, али је по добијању стипендије уписала Краљевску музичку академију где је клавир усавршавала у класи Тобајаса Матеја, славног педагога тог доба, који јој је постао и велики пријатељ. Мајра Хес је дебитовала 1907, а већ следеће године свирала је и на Променадним концертима Хенрија Вуда, славном Промсу на којем ће наступити чак 90 пута. Паралелно је развијала и каријеру у домену камерне музике, концертирајући са певачицама попут Лоте Леман и Нели Мелбе, односно са виолинистима Фрицом Крајслером и Јозефом Сигетијем. Њен пробој на међународну сцену означио је наступ са Вилемом Менгелбергом у Холандији, када је извела Шуманов концерт у а-молу, 1912. године. На почетку следеће деценије свирала је преко сто концерата годишње у Великој Британији и Европи. Године 1922. са великим успехом дебитовала је у Сједињеним Америчким Државама. Посебан статус који Мајра Хес заузима у британској култури плод је данас легендарне серије подневних концерата у Националној галерији у Лондону који је организовала по почетку Другог светског рата. Наиме, у том тренутку све концертне дворане су биле затворене због страха од ваздушних напада. Мајра Хес, забринута за културно и морално стање својих суграђана добила је дозволу да у испражњеној Националној галерији на Трафалгар скверу одржава реситале радним данима, у време ручка. Први концерт се десио 10. октобра 1939, а последњи 10. априла 1946 године, а од 1698 одржаних концерата Мајра Хес је свирала на њих 146. Сви уметници који су наступали, без обзира колико познати или непознати били, добијали су хонорар од пет гвинеја.

После рата, Мајра Хес је наставила своју концертну активност у Америци и Европи, сарађујући са познатим диригентима, виолинистиком Ајзаком Штерном и наступајући на Казалсовом Прадес фестивалу. Године 1960. преживела је срчани удар и након тога се више није враћала на концертну сцену. Умрла је 1965. године после вишегодишње борбе са лошим здрављем.

Репертоар ове уметнице је био широк, базиран на делима бечких класичара и немачких романтичара пре свега Бетовена, Шумана и Моцарта. Међутим, била је позната и по сопственим транскрипцијама Бахових коралних прелудијума, међу којима је онај из Кантате 147 Исусе, о радости људске жеље постао широко познат и употребљаван. Међу антологијске снимке Мајре Хес спадају Бетовенове позне сонате које ћете чути у емисији, као и циклуси Роберта Шумана.

Уредница Ксенија Стевановић