Александaр Милосављевић: Позоришне актуелности

Представа Ане Франк – према Дневнику Ане Франк одвија се у необичном сценском простору – металној конструкцији налик обелиску (што је својеврсна асоцијација на нацрт из 1919. године за Споменик Трећој Интернационали Владимира Татлина), почиње полифонијским музичким поигравањем неколико паралелних композиција, док глумци не глуме, већ рецитују текст Аниних дневничких записа. При томе, цитате из Дневника Ане Франк не саопштава једна глумица, она за коју бисмо могли претпоставити да тумачи лик Ане Франк, него га говоре и остали учесници представе, и то тако што исту реплику актер изговара прикључујући се, након кратке паузе, свом претходнику, градећи тако вишегласје, попут музичких деоница којима је отпочела представа.

Ипак, упркос овим „антипозоришним” елементима, испоставиће се да „на другом, вишем ступњу тумачења – какав Влатко Илић заправо и афирмише својим редитељским проседеом – сценску „причу“ о судбини Ане Франк доживљавамо као смело поигравање управо аутентично театарским вокабуларом и позоришним поступцима и решењима. Дешифрујући ове театарске кодове, а понајпре пратећи свеприсутно полифонијско преплитање драмских деоница и других сценских елемената, постепено ћемо откривати суштину ове позоришне повести о изузетној девојчици чија је трагедија у томе што јој је детињство брутално прекинуто, док су њени снови остали недосањани. Редитељ своје гледаоце постепено увлачи у амбијент необичног (амстердамског) лавиринта, откривајући специфичну хармонију коју је девојчица, упркос околностима, успела да успостави у својој свести, хармонију која је, испоставиће се, јача од класутрофобичне атмосфере кроз коју се непрестано провлаче и у којој је стално сударају актери овог сценског дешавања”, коментарише Александар Милосављевић.

Следећег уторка, 21. марта, емитоваћемо Милосављевићев осврт на представу Светислава Јованова и Душана Петровића На чистини, насталу у продукцији Народног позоришта Ниш.

Уредница циклуса Тања Мијовић.