Нова дискографија – Шекспирове песме

Скоро две деценије након свог дискографског дебија – албума Енглеска песмарица који је објавио за И-Ем-АЈ, Бостриџ се поново вратио богатој ризници песама за тенор и глас на свом матерњем језику. Овог пута, то нису само дела британских аутора, већ остварења настала у широком временском распону од 16. од 20. века инспирисана Шекспировим стиховима, чија се 400. годишњица смрти обележавала прошле године. Заједно са једним од тренутно најактивнијих оперских диригената, Антонијом Папаном, који се на овом албуму појављује у улози пијанисте, Бостриџ је одабрао 29 песама 17 аутора – од Шекспирових савременика Вилијама Берда, Томаса Морлија и Џона Вилсона, преко Јозефа Хајдна и Франца Шуберта, затим низа британских композитора попут Џералда Финзија, Питера Ворлока, Бенџамина Бритна и Мајкла Типита, до мање познатих и донекле неочекиваних циклуса Ериха Корнголда и Игора Стравинског. Ова еклектична, али интелигентно осмишљена колекција песама тако представља веома успео омаж Шекспировим делима, која доказује како стихови старог мајстора, са својом инхерентоном мелодичношћу која израња из самог енглеског језика, изнова могу да инспиришу ауторе различитих стилских усмерења и епоха, пружајући увек свеже тумачење. У том смислу, посебно се истиче програмски искорак ка делима Корнголда и Стравинског, чија се дела углавном не налазе на сличним компилацијским албумима посвећеним Шеспировим песмама.

Говорећи о настанку албума и значају који је за њега имала Шекспирова поезија, Ијан Бостриџ је нагласио да је овај песник „био део његовог професионалног живота од самог почетка”. Наиме Бритнов Сан летње ноћи и Адесова Бура су биле „тачке прекретнице у његовој каријери”, и за њега увек било задовољство да открива „музику у Шекспировим недостижним текстовима, као и музику у коју су били заоденути у протекла четири века – од најједноставнијих песама његових савременика, преко мелодијских бисера Хајдна, Бритна и Финзија, до неупоредиве комплексности позног Стравинског”. Ангажована интерпретација овог тенора, као и посебно чист и светао горњи регистар његовог гласа, уз енергичну, али контролисану клавирску пратњу Антонија Папана слушаоцу доносе пример савршеног реситала, који на достојан начин обележава значајну годишњицу једног од највећих књижевника свих времена.