Мајстори барока

Италијански виолиниста и композитор Ђовани Батиста Сомис рођен је 1686. године у Торину. Са само десет година ступио је у службу Војводе Виторија Амедеа Другог од Савоје, који му је помогао да оде у Рим, где се образовао код Арканђела Корелија. Током боравка у том граду уживао је заштиту кардинала Отобонија, којем је потом посветио свој опус број 4. Вративши се у Торино, 1706. године, наставио је да ради у дворском оркестру, прво као вођа деоница виолина а потом и као капелмајстор. Од 1737. па до 1757. година деловао је и као музички и сценски управник Краљевског театра у том граду. Једно време боравио је и у Паризу, где је учествовао на Духовним концертима. Бавио се педагошким радом веома успешно, а његови ученици били су Жан-Мари Леклер старији, Гаспар Фриц, Феличе Ђардини и многи други. Умро је у Торину, 1763. године.

Из опуса Ђованија Батисте Сомиса остало је сачувано девет збирки соната за два или три инструмента, неколико концерата, симфонија и инструменталних комада и једна вокална композиција. Сомисова камерна дела карактерише кантабилан стил и изражене хармонске прогресије, које су заправо биле у фокусу његовог интересовања. Ова дела написана су у три става, са првим лаганим ставом, након чега следе два брза. Иако по својим мелодијско-хармонским карактеристикама ова дела остају везана за вокабулар барока, ипак фактура је сведенија, а тежња према прочишћењу деоница приметна, што говори о продору галантних стилских карактеристика у Сомисов познобарокни језик.