Мајстори барока

Машити је рођен 1663. године у месту Кјети близу Напуља, а прве подуке из музике стекао је од свог ујака Пјетра Маркителија који је био виолиниста у краљевској наполитанској капели. Иако је његов рођак покушао да му обезбеди запослење у истом оркестру у коме је и он свирао, Машити је одлучио да потражи срећу другде. Путовао је по Италији, Немачкој и Холандији, да би се 1704. године скрасио у Паризу. Ускоро је привукао пажњу Војводе од Орлеана који му је омогућио да прикаже своје композиторско и виолинистичко умеће пред краљем и целим француским двором. Тако је Машити постао предводник италијанског стила у Француској, где су га сврстали у исти ранг са Корелијем и Албинонијем. Машитијева популарност код француске публике је била толика да је био познат само по свом имену Микеле, у његовој француској варијанти – Мишел. После службе код војводе од Орелана, Машити је уживао заштиту утицајне породице Кроза у чијој је кући живео, а 1739. године је и званично постао француски грађанин. Сматра се да током последњих 20 година живота није активно учествовао у музичком животу.

Свој целокупни стваралачки опус Машити је посветио гудачким инструментима, за које је написао преко стотину соло соната, као и камерне и трио сонате и концерте.

Сонате за виолину и виолончело опус 2 објављене су 1706. године. С обзиром на то да је у том периоду Машити живео у Паризу, велики број ставова заснован је на француским дворским играма. Ипак, ова дела откривају пре свега утицаје италијанских мајстора, првенствено Арканђела Корелија. Карактерише их изражена мелодичност, као и доза елеганције са експресивним, брзим и осећајним лаганим ставовима.

Аутор емисије Јелена Дамјановић