Нова дискографија

Представићемо албум који је критичар угледног часописа Грамофон назвао „најбољим реситалом француске песме од када је Стефан Дегу објавио своје, сасвим другачије Мелодије” за дискографску кућу Наив 2010. године. У питању је албум под називом Неера, са песмама Ернеста Шосона, Анрија Дипарка и Рејналда Хана, које су крајем 2015. године сопран Вероник Жанс и пијанисткиња Сузан Маноф објавиле за издавачку кућу Алфа.

На овом албуму налазе се француске соло песме, прецизније „мелодије” – остварења жанра који је свој зенит доживео током последњих деценија 19. века, када су и настала дела која ћете вечерас слушати. Мелодије поседују извесну лакоћу коју су преузеле од романси, док са немачким лидом деле склоност ка врхунској литератури, и то пре свега делима „парнасоваца” попут Леконта де Лила и Теодора де Банвила, као и симболиста - Пола Верлена, Пола Буржеа и Мориса Бушора; у њиховим остварењима се осећа сасвим другачији дух времена, који означава недвосмислен крај епохе романтизма.

Представници овог „златног доба” француске мелодије су „меланхолични Анри Дипарк, елегични Ернест Шосон и шарманти Рејналдо Хан”, како је наведено у богатој програмској књижици издања. Уметнички путеви ових аутора су још током њихових живота били испреплетани – Дипарк и Шосон су били ученици Сезара Франка, док су Шосон и Хан учили код Маснеа. Ови композитори су делили и афинитет према поезији Теофила Готјеа и Леконта де Лила, чији су стихови о еротичности ишчекивања и мелахнолији туге пронашли свој савршени „инструмент” у сензуалном и помало тамном гласу Вероник Жанс.

На албуму се налазе 24 песме ових аутора, од чувених За Хлориду и Неере Рејналда Хана, по којој је и читав албум добио име, преко Тужне песме, Романсе Мињон, Фиделe и Позива на путовање Анрија Дипарка, те Седам мелодија Ернеста Шосона, до мање познатих, али изузетно успелих песама попут У земљи где се ратује Дипарка, или Ханових Латинских етида.

Песмама, чије мелодије углавном гравитирају ка средњем или нижем регистру сопранског гласа, интерпретација Вероник Жанс пружа специфичну боју, загаситу и топлу. Жанс има савршеног партнера у пијанисткињи Сузан Маноф, чија изведба је ангажована, пуна духа, и која открива корене новог израза који ће у клавирској музици означити појава Сатијевих Гносијена.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић