Стваралаштво Жозеа Маурицијуа Нунеса Гарсије

Међу португалским композиторима који су своју каријеру изградили у Бразилу проналазимо и Андреа да Силву Гомеса, који је у Сао Пауло дошао 1774. године, поставши капелмајстор катедрале ове бразилске метрополе. Гомес је заузимао најважније положаје у музичком животу Сао Паула све до 1822. године, а истакао се као композитор духовних дела, педагог, те аутор теоријских списа.

Уколико је Гарсијина каријера доживела свој зенит у тренутку када је композитор именован за капелмајстора португалске краљевске капеле у Рио де Жанеиру 1808. године, овај период је окончан 1811. године, када је за двором из Лисабона у Бразил дошао и Маркус Португал, најчувенији португалски композитор тог времена. Између двојице композитора убрзо се развило оштро супарништво, неретко праћено немилим интригама. Маркус Португал је у Бразил дошао на изричит позив принца-регента Дом Жоаоа и био је постављен за званичног краљевског композитора и учитеља музике. Примарно оперски композитор, Португал се у Бразилу све више бавио и духовним стваралаштвом, а у овој земљи је остао све до своје смрти 1830. године.

Са доласком Португала у Рио да Жанерио Гарсија је номинално задржао место краљевског капелмајстора, али је заправо био активнији у музичким институцијама изван двора. Након 1816. његово здравље се погоршало, што га, међутим, није спречило да 1819. руководи бразилском премијером Моцартовог Реквијема, о чему је известила чак и немачка музичка штампа. После повратка португалског двора у Лисабон, те бразилске независности 1822. године, музички живот Рио де Жанеира био је видно осиромашен и Гарсија је последњих девет година свог живота, који се окончао 1830. године, провео у изразитом сиромаштву.

Срђан Атанасовски