Предраг Крстић: Интерес и похлепа

У раду „Да ли је homo economicus неморалан“ Предраг Крстић преиспитује да ли је властити интерес, који је постао технички термин економије, само преименован и оправдан некадашњи смртни грех похлепе, или је с њим наступило једно ново и другачије разумевање човека и пожељне организације друштва. У првом делу рада се излажу аргументи који су артикулисали прву тезу, а у другом они који је оспоравају. У закључном делу аутор указује на могућност интерпретација које усвајају критику властитог интереса као наследника похлепе, али налазе начин да сачувају његову самосталност и оперативност, како унутар економске теорије, тако и унутар сугерисане друштвене праксе.

У „Економији и радикалној критици” Крстић излаже два типа критике економије, као релативно младе научне дисциплине и као темељног и руководећег начела модерног капитализма изграђеног на прототипу похлепног homo economicusa. Оријентационо бисмо их могли назвати левом и десном или научном и религијском критиком. Оне се, међутим, често сливају у једно инсистирајући на вредностима које надилазе ону једину вредност слободног тржишта и на неправедности коју оно, као организациони принцип друштва, намеће. „У својим конзервативним или прогресивним варијантама, та кардинална критика се понекад закључује у оспоравању сваког надлештва економије над друштвом и сугестији потпуног одступања од владања према њеним узусима који, под алибијем доброћудног властитог интереса, славе грамзиво стицање, а понекад у алтернативним визијама економисања које једнако не пристају на логику капитала”, сматра аутор и закључује да је, у сваком случају, реч о драгоценој проблематизацији коју, најзад, у савремености практикује и сама економија – само наизглед парадоксално – као одговорна наука афирмишући се тек фундаменталним довођењем у питање властитих принципа.