Уметност свирања чембала

У деветој емисији циклуса који приређујемо поводом тристоте годишњице од објављивања дидактичког издања „Уметност свирања чембала” Франсоа Купрена слушате композиције Купрена и Жан-Франсоа Тапреа.

У последњој емисији овог циклуса чућете свих девет комада које је Франсоа Купрен објавио у оквиру списа Уметност свирања чембала. Поред осам слободних прелида, ово обухвата и имитационо конципирану алеманду, којом је аутор желео да илуструје значај идиоматског писања за чембало, те добро познавање звучности његових регистара. Такође, чућете и Купенову Двадесетчетврту свиту, из Четврте свеске комада за чембало објављене 1730. године. Свита започиње сарабандом у граве темпу, која носи наслов „Стари лордови”, а наставља се следом комада „Млади лордови”, „Смртоносне стрелице”, „руковети”, „катапулт”, „божанска љуљашка; или: љубавне радости” и „Лепа Жавот, по други пут дете”. Завршни комад писан је као пасакаља, а носи наслов „Амфибија”.

Међу композиторима који су стварали у епохи када је чембало почело све више да уступа место клавиру, проналазимо Жан-Франсоа Тапреа. Рођен у Номенију, у Лорени, 1738. године, Тапре је био активан и као оргуљаш и педагог, а у Париз се доселио крајем шездесетих година 18. века, где је понајвише радио као учитељ свирања на чембалу и клавиру. Као и већина његових савременика у Паризу, Тапре у свом композиционом изразу није правио разлику између чембала и клавира. Међу париским мајсторима клавира, који су већином били родом из Немачке и Алзаса, издвајао се по скоро „импровизаторски” маштовитом мелодијском току.

Срђан Атанасовски

Уметност свирања чембала

Програмска шема

Коментари