Музеј звука

Иза одреднице „противник” крије се име Албрехта од Бранденбурга, кардинала и надбискупа Мајнца и Магдебурга, чији су потези директно утицали да то да Мартин Лутер 1517. године на врата цркве у Витенбергу окачи својих „95 теза”.

Наиме, Алберхт од Бранденбурга рођен је као млађи син бранденбуршког електора, те је по већ устаљеној пракси у ренесансној Европи, за њега била предодређена црквена каријера. Са само 23 године он је постао надбискуп Магдебурга, а годину дана касније под његову власт потпао је и Мајнц, у којем је ускоро проглашен и за кардинала. Како би платио „палијум” и све остале трошкове везане за уздизање његовог црквеног ранга, Албрехт од Бранденбурга је позајмио баснословну суму од трговца и банкара Јакоба Фугера, главе тада најбогатије европске породице и једног од најбогатијих људи у модерној историји. Према тврдњама кардинала, та сума је била 21000 дуката, док је у Фугеровим архивама остало сачувано да је у питању био зајам од чак 48000 дуката. Да би повратио овај новац Албрехт од Бранденбурга је добио дозволу од папе Лава X да продаје индулгенције у својој диоцези, под условом да половина прихода буде прослеђена директно Ватикану. Ово је толико разљутило Мартина Лутера да је 31. октобра 1517. године послао својих „95 теза” Албрехту, а затим их је и закуцао на врата цркве у Витенбергу – чиме је покрет Реформације и званично отпочео.

Компакт диск који ћете слушати у вечерашњој емисији пружа музичку панораму једне епохе у којој се нису само одиграли преломни тренуци у религијском и друштвеном животу Европе, већ и значајне промене у музичкој уметности. Пратићете тако дела аутора који су стварали у првој половини XVI века – од данас непознатих аутора попут Јерга Шенфелдера и Јерга Брака, преко Арнолта Шлика, протестатнских корала Мартина Лутера, до композиција Костанца Фесте и Николе Гомбера.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић