Имагинарни пејзажи

Ово је дванаести албум једног од најпознатијх амбијенталних и експерименталних музичара данашњице. Јенсен већ више од 30 година ствара свој звучни свет, састављен од пажљиво одабраног, аскетски спроведеног и уметнички оригиналног односа спрам семплова плоча, снимака природних феномена и електронских матрица.

На омоту албума Минуле славе који је објавио после петогодишње паузе, налази се фотографија јерменске девојке коју је око 1900-те године направио Сергеј Прокудин-Горски, један од пионира фотографије у боји која је реализована уз помоћ три различита слоја стакла. Ове фотографије изгледају врло савремено, као да су направљене уз помоћ телефона и провучене кроз инстаграм филтере, те у неку руку Јенсен покушава да и у звучном презначењу постигне сличан ефекат: прошлост која звучи као да је данас настала, али истовремено задржава нешто од неухватљивости и оностраности онога што више не постоји и немогуће га је реконструисати. Због тога је готово целокупан материјал за нумере изведен из снимака пољске и украјинске народне музике, из 30-их и 40-их година.

Такође, ту је и софтвер Аргеифонтова Лира који је развио уметник Акира Рабле, који се базира на апстрактним односима печева и коришћењу естетике случаја. На 17 трекова овог албума појављују се фине текстуре, дрон пасажи и одбљесци модификованих људских гласова, који чине небичну „опседнуту” атмосферу удаљене лепоте и изгубљеног времена. Сам Јенсен је албум Минуле славе описао као интровертну музику коју је најбоље слушати у самоћи.