Уметност интерпретације

Карлос Клајбер се сматра једним од највећих диригената XX века и поред тога што његову каријеру не везујемо за позицију руководиоца неког од највећих светских оркестара. Он је од краја шездесетих до краја живота био слободан уметник, који је сарађивао са познатим ансамблима, али и са престижним оперским кућама, пошто је сматран за непревазиђеног оперског диригента.

Клајбера је било пословично тешко натерати да уђе у студио и забележи своје интерпретације. Но, сваки пут када би направио дискографско издање, критика и публика су биле неподељене у својим високим оценама.

Међу Клајберовим снимцима предњачи Бетовенова Пета симфонија забележена 1974. године. Она се данас сматра антологијским извођењем и референтним читањем Бетовенове паритуре. Карлос Клајбер је направио аутентични поглед на ово дело, у којем све бруји од живота, мимо разматрања стилских карактеристика и одабира исправних темпа. Клајбер преноси своју енергију и на музичаре Бечке филхармоније који на овом снимку звуче као једно тело, потпуно препуштени току музике и јединственој драматургији Пете симфоније. Притом, ово није најсавршније извођење, у њему има свирачких несигурности, а поред тога, врло је приметан сниматељски рез између трећег и четвртог става. Но, флудиност, ритмички покрет, хипнотичка енергија, лирска једноставност и драмска неспутаност још увек допиру до слушалаца овог записа направљеног пре 42 године.

Уредник Ксенија Стевановић